ИПА Компоненте:

ИНСТРУМЕНТ ЗА ПРЕТПРИСТУПНУ ПОМОЋ (ИПА)

У периоду од 2000. до 2006. године државама у процесу придруживања ЕУ на располагању су била четири финансијска инструмента:

• Phare (Pologne et Hongrie - Aide á Restructuration Economique);
• ISPA (Instrument for Structural Policies for pre-Accession);
• SAPARD (Special pre-accession Assistance for Agriculture and Rural Development)
• CARDS (Community Assistance for Reconstruction, Development and Stabilisation).

Од наведених инструмената Република Србија је у периоду од 2000. до 2006. године користила CARDS инструмент у износу од око 1,3 милијардe евра.

Доношењем Уредбе Савета бр. 1085/2006, од 17. јула 2006. године, која је ступила на снагу 1. јануара 2007. године, сви горе наведени инструменти замењени су једним претприступним инструментом са пет компоненти. Сврха доношења ове уредбе је да се дефинише кохерентан оквир за пружање помоћи кандидатима и потенцијалним кандидатима и унапреди ефикасност у пружању спољне помоћи Уније. Уредба Саветa дефинише основне карактеристике новог претприступног инструмената – његову сврху, компоненте, области на које ће се помоћ концентрисати и форме те помоћи, као и основна правила за спровођење помоћи.

Инструмент за претприступну помоћ (Instrument for Pre-Accession Assistance – IPA, у даљем тексту: ИПА) представља програм за земље у процесу приступања Европској унији. Укупан ИПА буџет за период од 2007. до 2013. године износи 11,468 милијарди евра. У периоду од 2007. до 2013. године Републици Србији је намењено око 1,4 милијардe евра. Општи оквир, затим принципи спровођења помоћи, области и форме помоћи дефинисани су Уредбом Комисије ЕУ бр. 718/2007 од 12. јуна 2007. године, Вишегодишњим индикативним финансијским оквиром и Вишегодишњим индикативним планским документом.

Инструмент за претприступну помоћ састоји се од пет компоненти:

1. Помоћ транзицији и изградња институција. Прва ИПА компонента је осмишљена с циљем да пружи подршку у процесу приближавања Европској унији, у испуњавању критеријума и стандарда које намеће приступање, преношењу законодавства и, посебно, јачању капацитета институција.
2. Прекогранична сарадња. Циљ ове компоненте је промовисање добросуседских односа и регионалне сарадње између пограничних, традиционално привредно заостајућих региона земаља које имају заједничку границу кроз спровођење заједничких пројеката;
3. Регионални развој. Трећа ИПА компонента има за циљ да унапреди економску и социјалну кохезију кроз развој транспортне инфраструктуре, нарочито развој националних саобраћајних мрежа и трансевропских мрежа, заштиту животне средине, у виду управљања отпадом, водоснабдевања, отпадних вода и квалитета ваздуха, рехабилитације загађених области, енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије и развој регионалне конкурентности кроз подстицање предузетништва и запослености.
4. Развој људских ресурса. Ова компонента има за циљ да допринесе економској и социјалној кохезији и остварењу приоритета Европске стратегије запошљавања у области запошљавања, образовања, обуке и социјалне инклузије.
5. Рурални развој. Ова компонента пружа подршку одрживом пољопривредном и руралном развоју кроз побољшање тржишне ефикасности и усвајање стандарда Уније, подршку успостављању група произвођача и улагања у прераду и пласман пољопривредних и рибарских производа, спровођење мера у области животне средине у пољопривреди и побољшање и развој руралне инфраструктуре.

Иако је формиран као јединствен и кохерентан инструмент подршке, ИПА прави разлику између држава корисница. За разлику од оних држава кандидата које имају акредитован децентрализовани систем управљања фондовима Европске уније (Decentralised Implementation System – DIS) и којима се помоћ пружа кроз свих пет компоненти, државама потенцијалним кандидатима и оним државама кандидатима који немају акредитован децентрализовани систем управљања фондовима, помоћ се упућује само кроз прве две. Од изузетне је важности напоменути да компоненте намењене државама кандидатима служе пре свега за то да припреме земље кандидате за коришћење европских фондова по приступању Унији.

Сврха децентрализованог система управљања фондовима Европске уније је да се државе кориснице ИПА средстава оспособе да самостално управљају фондовима Европске уније, пре свега пословима јавних набавки, уговарања, плаћања и контроле. Међутим, управљање фондовима Европске уније у оквиру децентрализованог система управљања фондовима може се одобрити само када се испуне одређени “минимални критеријуми и услови”, дефинисани од стране Европске комисије у Уредбама о оснивању и спровођењу ИПА.