Члан 147. Уредбе о спровођењу ИПА предвиђа да се кроз компоненту Регионални развој (ИПА компонента III) могу подржати пројекти у три области:
- Транспорт, односно инвестициони пројекти који се односе на повезивање и сарадњу између националних мрежа, као и између националних и транс-европских мрежа. У оквиру ове области искључиво се могу финансирати инвестициони пројекти минималне вредности од 10 милиона евра, односно и испод 10 милиона евра уколико се ради о припреми пројектно-техничке документације;
- Заштита животне средине, односно инвестициони пројекти који се тичу управљања отпадом, водоснабдевања, градске канализације и квалитета ваздуха, обнове контаминираних подручја и земљишта, одрживог развоја, као и енергетске ефикасности и обновљивих извора енергије. У оквиру ове области искључиво се могу финансирати инвестициони пројекти минималне вредности од 10 милиона евра, односно и испод 10 милиона евра уколико се ради о припреми пројектно-техничке документације;
- Активности које унапређују регионалну конкурентност и подстичу стварање одрживог запошљавања, пружање пословних и технолошких услуга, приступ ИТ, промовисање развоја технологије, истраживање и иновације, развој пословних мрежа и кластера, као и подршка локалној бизнис инфраструктури. У оквиру ове области могу се финансирати пројекти техничке помоћи, грант шема и инвестициони пројекти.
Припрема за ИПА компоненте III и IV није само у вези с алокацијом фондова, већ је главна сврха коришћења ових компоненти припрема Србије, као будуће државе чланице ЕУ, за програмирање, управљање и спровођење структурних фондова и Кохезионог фонда који ће бити доступни након приступања Европској унији. Сличност између структурних фондова и Кохезионог фонда, који су доступни искључиво државама чланицама, и ИПА инструмента огледа се у подударности циљева, принципа и начина управљања средствима. Треба имати на уму да су средства доступна путем структурних фондова и Кохезионог фонда чак пет до десет пута већа од фондова у претприступној фази.
Основни предуслови за коришћење ИПА компоненти III и IV су стицање статуса кандидата за чланство у Европској унији и акредитација децентрализованог система управљања средствима. Имајући у виду да су за сваку од држава кандидата и потенцијалних кандидата ИПА средства већ опредељена за период 2007-2013, уколико би у овом периоду држава потенцијални кандидат стекла статус државе кандидата за чланство у ЕУ, средства за ове две компоненте би се добила тако што би се из ИПА компоненте И средства преусмерила на ИПА компоненту III у износу у 33-41%, односно на ИПА компоненту IV у износу 9-11%.
Приоритети у оквиру ИПА компоненте III и IV се дефинишу у Оквиру за стратешко услађивање (Strategic Coherence Framework). Овај документ припрема Стратешки координатор за ИПА компоненте III и IV на основу приоритета дефинисаних у Вишегодишњем индикативном планском документу (МИПД) и националним стратегијама и покрива цео период спровођења ИПА (2007-2013). Оквир за стратешко услађивање обухвата следеће елементе:
- кратку анализу сектора и тематских приоритета који се могу финансирати из треће и четврте компоненте, а у којима земља корисница намерава да концентрише ИПА средства;
- опис циљева које земља корисница намерава да оствари коришћењем треће и четврте компоненте, у складу са релевантним националним и ЕУ приоритетима, како су дефинисани у Вишегодишњем индикативном планском документу;
- листу програма, са кратким описом главних приоритетних оса у оквиру сваког програма;
- оквирни преглед финансијских средстава по оперативним програмима који покрива трогодишњи период, у складу са планским документима.
Оквир за стратешко услађивање представља предуслов за припрему и одобравање Оперативних програма у оквиру треће и четврте компоненте и доставља се Европској комисији најкасније у пакету са првим оперативним програмом у оквиру ових компоненти. Оперативни програми садрже:
- процену средњорочних потреба и циљева којом се истичу предности, мане, могућности и претње у релевантним секторима, темама и регионима;
- преглед консултација релевантних друштвено-економских партнера и, где је релевантно, представника цивилног друштва;
- опис изабраних стратешких приоритета који су дефинисани на основу Oквира стратешке усклађености и секторске, тематске и/или географске механизме концентрације средстава, као и резултата ex-ante оцене;
- информације о оси приоритета, односно мерама за спровођење приоритета и њиховим специфичним циљевима. Ти циљеви се квантификују, према потреби, употребом ограниченог броја индикатора резултата. Ови индикатори омогућавају одређивање напретка спровођења изабраних мера, укључујући доследност циљева који су прикључени оси приоритета и мерама;
- опис активности техничке помоћи, која се предузима у циљу подршке спровођењу Оперативног програма (нпр. активности управљања, праћења, оцене, информисања и контроле и активности за јачање административног капацитета за спровођење помоћи) или неких других активности као што је припрема пројектне документације;
- назнаку, за сваку меру намераваних крајњих корисника, очекиваних модалитета избора и евентуалних односних специфичних критеријума избора;
- финансијску табелу која предвиђа, за сваку годину коју покривају вишегодишњи индикативни финансијски оквири, за сваку осу приоритета и оквирно, за сваку односну меру, укупан износ ИПА средстава, износ националног суфинансирања или других извора финансирања као што су зајмови међународних финансијских институција;
- предложене индикаторе и модалитете оцене и праћења, укључујући индикативне активности и планирање оцене;
- индикативну листу великих пројеката, пропраћену њиховим техничким и финансијским карактеристикама, укључујући очекиване изворе финансирања, као и индикативне распореде њиховог спровођења;
- опис релевантних структура и тела за управљање и контролу оперативног програма.
Након одобрења оперативног програма од стране Европске комисије следи спровођење програма које земље корисници обављају преко успостављених оперативних структура у оквиру акредитованог система децентрализованог управљања. Оперативни програми се могу ревидирати на иницијативу земље кориснице или ЕК, нарочито у случају значајних друштвено-економских промена, битних промена у приоритетима ЕУ или националним приоритетима, промена које изискује годишња ревизија Вишегодишњег индикативног планског документа, промена које проистичу из резултата евалуације, као и проблема у спровођењу.