Прва ИПА компонента је осмишљена с циљем да пружи подршку у свим активностима у вези са јачањем капацитета институција, испуњавањем критеријума и стандарда које намеће приступање и преношењем законодавства. Ова компонента обухвата и важне аспекте acquis communautaire и омогућује учествовање земље која је потенцијални кандидат за чланство у Програмима ЕУ и у раду агенција. Поред тога, у оквиру ове компоненте могуће је финансирати и пројекте који би се финансирали у оквиру ИПА компоненти доступних државама кандидатима за чланство у ЕУ (нпр. саобраћајна инфраструктура, регионалне депоније итд.).
Према вишегодишњем индикативном финансијском оквиру за период 2007-2013 године ЕУ је за прву компоненту издвојила око 5,5 милијарди ЕУР за земље кандидате и потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ. Од наведеног износа Република Србија за пројекте у оквиру прве компоненте има на располагању око 1,3 милијарди ЕУР.
Укупна алокација средстава према секторима подршке дефинисаним Вишегодишњим индикативним планским документом, која се примењује од 2011. је следећа:
| Индикативна секторска алокација | |
| Правосуђе и унутрашњи послови | 10-15% |
| Реформа јавне управе | 10-15% |
| Друштвени развој | 10-15% |
| Развој приватног сектора | 10-15% |
| Транспорт | 10-15% |
| Заштите животне средине, климатске промене и енергија | 15-20% |
| Пољопривреда и рурални развој | 10-15% |
| Хоризонталне и остале активности у вези са правним тековинама ЕУ | 10-15% |
| УКУПНО | 100% |
Припрема пројеката који се финансирају из прве компоненте ИПА састоји се из неколико фаза, почев програмирања, преко идентификације и формулације предлога пројеката (за ове фазе у пракси је у употреби један термин – програмирање), до потписивања Финансијског споразума када започиње фаза спровођења.
Програмирање међународне развојне помоћи представља сложен процес идентификације потреба, односно приоритетних циљева унутар појединачних сектора, дефинисање активности, процедура, као и временских рокова у поступку припреме и селекције предлога пројеката који треба да допринесу реализацији утврђених циљева. Овај поступак се одвија кроз свеобухватан консултативни процес у који су активно укључени сви овлашћени предлагачи пројеката, Европска комисија, представници организација цивилног друштва, као и органи локалне самоуправе у складу са Акционим планом за програмирање и извештавање о средствима Европске уније и међународне развојне помоћи Републици Србији. Ови актери су активно укључени у све активности фазе програмирања.
У фази идентификације пројеката, започиње припрема Националног програма на годишњем нивоу. Национални програм припрема Национални ИПА координатор (НИПАК) (у случају Србије за НИПАК је именована директорка Канцеларије за европске интеграције др Милица Делевић, док је Сектор за планирање, програмирање, праћење и извештавање о средствима ЕУ и развојној помоћи Канцеларије за европске интеграције одређен за Секретаријат НИПАК), у сарадњи са ресорним министарствима и консултацијама са осталим заинтересованим странама. Национални програм садржи детаљну листу предлога пројеката који ће бити финансирани. Како би предлог пројекта одговарао критеријумима које захтева Европска комисија, од овлашћених предлагача се захтева дефинисање предлога пројеката који обухватају више ресора и истовремено доприносе остваривању широко постављених приоритета.
Средства у оквиру прве компоненте ИПА могу бити коришћена у форми:
- Техничке помоћи
- Твининга и лаког твининга
- Инвестиција
- Шеме доделе бесповратних средстава (тзв. грант шема)
Техничка помоћ односи се на консултантске услуге за припрему различитих докумената, њихово спровођење, припрему и спровођење обуке, припрему пројектне документације итд.
Твининг (twinning) је заједнички пројекат земље чланице намењен земљи кориснику и подразумева ангажовање стручњака из држава чланица ЕУ, познатих под називом стални твининг саветници, на специфичним пројектима на период од најмање годину дана. Подржава их вођа пројекта у државној администрацији земље корисника, који је одговоран за примену пројекта и координацију стручњака из државе чланице ЕУ. Користе се и различити допунски механизми, у виду краткорочног ангажовања појединих експерата, обуке, превођења и специјализоване подршке за информационе технологије. Твининг пројекти морају да допринесу остваривању конкретног оперативног резултата повезаног са усвајањем правних тековина ЕУ или неке од политика Европске уније која је предмет сарадње. На крају пројекта, новоусвојени систем је у искључивој одговорности земље корисника.
Лаки твининг (twinning light) обезбеђује помоћ у виду експертизе државних службеника из држава чланица на период до шест месеци, са могућим, али ограниченим продужењима уговора. Државни службеници не морају да бораве у држави кориснику помоћи, за разлику од сталног твининг саветника.
Инвестициони пројекти односе се на набавку опреме или спровођења радова (реконструкција и изградња).
Шеме доделе бесповратних средстава (грант шеме) представљају директну финансијску донацију из буџета Европских заједница која се даје са циљем да се финансирају активности и пројекти различитих непрофитних субјеката (локална самоуправа, развојне агенције цивилно друштво и медији) који остварују циљеве дефинисане у позиву за достављање пројеката.