Компонента која се односи на рурални развој намењена је земљама кандидатима у циљу припреме за имплементацију и управљање Заједничком пољопривредном политиком ЕУ.

Имплементација помоћи у оквиру ове компоненте доприноси одрживом развоју пољопривредног сектора и руралних области, као и успешнијој имплементацији acquis communautaire у области Заједничке пољопривредне политике. Такође, кроз процес за коришћење ове компоненте ИПА, земље кандидати за чланство у ЕУ се припремају за коришћење средстава из Европског пољопривредног фонда за рурални развој (European Agricultural Fund for Rural Development -EAFRD).

Да би се стекао увид у износ средстава који је на располагању у оквиру V ИПА компоненте, наводимо податке да о процентуалном учешћу компоненте за рурални развој у укупном износу средстава из програма ИПА који за Хрватску износи 17.2%, Турску 16.8% и Македонију 12.3%.

Основни предуслови за коришћење средстава из ИПАРД фонда су усвојен и одобрен од стране Европске комисије посебном одлуком ИПАРД програм, закључени сви споразуми (Оквирни, Секторски и Финансијски) и усвојена одлука о преношењу управљачких овлашћења Европске комисије (окончан процес акредитације).

Према Уредби о спровођењу ИПА 718/2007 којом се дефинишу правила и циљеви употребе средстава из ИПА, помоћ из компоненте намењене руралном развоју доприноси постизању следећих циљева: побољшању тржишне ефикасности и спровођењу стандарда Заједнице; припремама за спровођење агро-еколошких мера, као и стратегија локалног развоја села и развоју руралне економије.

Наведени циљеви компоненте V испуниће се кроз примену следећих мера:

1. Улагања у пољопривреду ради реструктурирања и достизања стандарда Заједнице кроз инвестиције у пољопривредна газдинства. Примери ове мере остварују се кроз изградњу и реконструкцију објеката, складишта, набавку опреме (музилице, лактофризи итд.) итд.
2. Подршка у циљу олакшања оснивања и административног рада група произвођача у сврхе адаптирања производње и учинка чланова група произвођача тржишним захтевима, заједничког изношења робе на тржиште (припрема за продају, централизација продаје и испоруку купцима великих количина), као и утврђивања заједничких правила о информацијама о производњи.
3. Улагања у прераду и маркетинг пољопривредних и рибарских производа ради реструктурирања ових делатности и ради достизања стандарда Заједнице, с тим да инвестиције на нивоу трговине на мало нису укључене у систем помоћи.
4. Активности за унапређење животне средине и природе кроз спровођење пилот пројеката у циљу развоја практичног искуства у спровођењу акција ради побољшања животне средине и природе, како на нивоу администрације тако и на нивоу пољопривредних газдинстава. Примери су органска производња, ротација усева, смањивање употребе ђубрива итд.
5. Припрема и спровођење локалних стратегија развоја села кроз припрему пројеката сарадње у складу са приоритетима руралног развоја и вођење локалних приватно-државних партнерстава кроз оснивање тзв. „локалних акционих група“.
6. Побољшање и развој сеоских инфраструктура кроз смањење регионалних разлика и повећање привлачности руралних подручја за развој предузетништва и обезбеђење услова за развој руралних економија.
7. Подстицање разноврсности и развој руралних привредних активности кроз покретање привредне делатности, стварање могућности запошљавања и кроз диверсификацију у непољопривредне делатности.
8. Побољшање обуке да би се допринело побољшању професионалних вештина и надлежности лица која су ангажована у пољопривредном, прехрамбеном и шумарском сектору и других економских актера који раде у областима које покрива ова компонента.
9. Техничка помоћ представља меру која се односи на асистенцију државној администрацији у спровођењу ИПАРД оперативног програма.

Наведене мере у оквиру компоненте руралног развоја се операционализују у програму који се саставља на националном нивоу и који покрива цео период спровођења Инструмента за претприступну помоћ (ИПА). ИПАРД оперативни програм припремају релевантни органи које је одредила земља корисник и доставља се Европској комисији пошто се консултују одговарајуће заинтересоване стране у земљи корисници помоћи.

Након одобрења ИПАРД оперативног програма од стране Европске комисије следи спровођење програма које земље корисници обављају преко оперативних структура у оквиру акредитованог система децентрализованог управљања.

У склопу припреме за коришћење пете компоненте ИПА фонда (ИПАРД) у Србији су успостављени управљачки и контролни систем, као и оперативна структура. Управљачки и контролни систем чине делови Министарства финансија (Национални службеник за одобравање и Национални фонд). Што се тиче успостављања Оперативне структуре (Управљачко тело и ИПАРД агенција), 2010. године формално је именовано Управљачко тело (део Сектора за рурални развој Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде). Влада Републике Србије усвојила је почетком 2011. године Национални програм за рурални развој за период од 2011. до 2013. године.

Законом о пољопривреди и руралном развоју из 2009. године основана је Управа за аграрна плаћања (ИПАРД агенција), као орган у саставу Министарства пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде задужена за плаћања у пољопривреди. У склопу припреме за ИПАРД отпочело се са применом две пилот ИПАРД мере које следе логику ИПАРД мера, а финансиране су националним буџетом. Прва је подршка инвестицијама у пољопривредна газдинства у сектору меса и млека (одговара ИПАРД мери 101), док је друга подршка инвестицијама у прерађивачке капацитете сектора меса и млека (одговара ИПАРД мери 103). Циљ ове активности је припрема за примену ИПАРД-а, као и навикавање потенцијалних корисника помоћи на нове строжије захтеве ЕУ.

Почетак коришћења ИПАРД средстава у Републици Србији биће значајан за пољопривредну производњу у Србији из најмање два разлога. Прво, буџет намењен пољопривреди повећаће се за неколико десетина процената, а средства намењена руралном развоју и до неколико пута. Тиме се средства намењена инвестиционој подршци значајно увећавају и подстиче се развој пољопривреде и њена припрема за озбиљну утакмицу на јединственом тржишту ЕУ. Друго, то ће бити тренутак којим Србија трасира пут ка Заједничкој пољопривредној политици ЕУ и отвара врата много значајнијим средствима (и до милијарде евра).

У оквиру припрема за ову ИПА компоненту надлежно министарство је дефинисало следеће приоритете и мере:

Приоритет 1: Побољшање тржишне ефикасности и спровођење стандарда Заједнице:

• Мера: Инвестиције у пољопривредна газдинства како би реструктурирали и надоградили стандарде Заједнице
• Мера: Инвестиције у прераду и маркетин пољопривредних производа како би реструктурирали и надоградили стандарде Заједнице

Приоритет 2: Техничка помоћ.