Реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ подржава 73 одсто грађана

Канцеларија за европске интеграције Владе Србије спровела је средином децембра 2014. истраживање јавног мнјења “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, у којем је на питање „Уколико би сутра био одржан референдум са питањем да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 44 одсто грађана Србије у том тренутку рекло да би гласало за, 25 одсто би гласало против, 21 одсто не би гласало, док 10 одсто не зна шта би одговорило. Анкета је рађена према стандарду Евробарометра, у којој је учествовало 1.015 испитаника старијих од 18 година.

Значајан податак је да чак 6 одсто више грађана у поређењу са истраживањем из јуна, њих 73 одсто сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити самих грађана, односно ради стварања боље уређене Србије.

Највише грађана, чак 56 одсто, борбу против корупције, која највише утиче на њихов свакодневни живот, сврстава међу најзначајније реформе, док су на другом и на трећем месту по важности - реформа здравственог система за 46 одсто испитаника и реформа правосуђа за 33 одсто грађана. Следе реформа образовног система и пољопривреде (29%), боља заштита људских права (28%) и заштита потрошача (16%).

Највећи број грађана, њих 66 одсто, сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ. Две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога о нормализацији односа и спремности да се сарадњом и дијалогом дође до одрживих решења.

Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 28 одсто грађана сматра да је то лоше, а 37 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар. Ипак, за највећи број грађана, њих 43 одсто, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (38 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (35 одсто).

Кад говоримо о бесповратној развојној помоћи Србији, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година. Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2013. године, Европска унија и њене државе чланице, са више од 3,5 милијарде евра донираних средстава, представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.

Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси у процесу приступања Европској унијии како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.

Резултате истраживања можете да преузмете овде.