Истраживање јавног мнења о ставовима грађана о процесу европске интеграције Србије

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем “Да ли подржавате учлањење Србије у ЕУ?”, 46 одсто грађана Србије гласало би за, 19 одсто би гласало против, 20 одсто не би гласало, док 15 одсто не зна шта би одговорило, резултат је последњег истраживања јавног мнења “Европска оријентација грађана Србије – трендови”, које је Канцеларија за европске интеграције Владе Србије спровела крајем јуна 2014. Анкета је рађена према стандарду Евробарометра, у којој је учествовало 1.015 испитаника старијих од 18 година.

У односу на истраживање спроведено у децембру 2013. године подршка али и проценат оних који се противе чланству бележе пад. Ниво пада подршке од 5 одсто, спада у редовне осцилације које се јављају од почетка спровођења истраживања, односно од 2002. године. Резултат су околности и догађаја пре свега на међународној политичкој сцени у тренутку истраживања. Истовремено, проценат оних који се противе учлањењу Србије у ЕУ битно је нижи у оносу на претходне године.

И даље велики број грађана, 67 одсто, сматра да би реформе неопходне за улазак наше земље у ЕУ требало спроводити и да не представљају услов за чланство, већ због добробити самих грађана, односно ради стварања боље уређене Србије.

Највише грађана, чак 58 одсто, борбу против корупције, која највише утиче на њихов свакодневни живот, сврстава међу најзначајније реформе, док су на другом и на трећем месту по важности  - реформа здравственог система за 41 одсто испитаника и боља заштита људских права за њих 37 процената. Следе реформа правосуђа са 29 одсто, затим унапређење образовног система са 29, побољшање пољпопривредне производње са 25, заштита потрошача са 16 и заштита животне средине са 15 процената.

Највећи број грађана, њих 61 одсто,  сматра да би проблеме Београда и Приштине требало решавати, независно од тога да ли то тражи ЕУ. Две трећине испитаника подржава опредељеност Владе Републике Србије за наставак дијалога о нормализацији односа и спремности да се сарадњом и дијалогом дође до одрживих решења.

Испитаници кажу да би чланство у ЕУ за 35 одсто њих била добра ствар, 22 одсто грађана сматра да је то лоше, а 43 одсто мисли да то није ни добра ни лоша ствар.  Ипак, за највећи број грађана, њих 47 одсто, чланство у ЕУ и даље представља пут ка бољој будућности младих људи, више могућности за запошљавање (36 одсто), као и могућност за слободније кретање унутар граница ЕУ (36 одсто). Такође, овог пута је забележен мањи проценат оних који страхују од губитка националног идентитета и културе и све мање употребе српског језика.

Кад говоримо о бесповратној развојној помоћи Србији, грађани немају јасну слику о томе ко су највећи донатори Србије у последњих 13 година. Званични подаци говоре да, у периоду од 2000. до 2013. године, Европска унија и њене државе чланице, са више од 3,5 милијарде евра донираних средстава, представљају највеће донаторе, чиме су значајно допринели развоју Србије.

Канцеларија за европске интеграције од 2002. године редовно спроводи истраживање јавног мњења како би се сагледала процена грађана који су њихови интереси и како виде будућност коју очекују за себе и своју породицу.

Резултате истраживања јавног мнења из јуна 2014. године можете да преузмете oвде.