Isdacon | Svetska banka

О развојном партнеру	Светска банка се састоји из пет блиско повезаних институција, које су све у власништву земаља чланица које имају моћ коначног одлучивања. Међународна банка за обнову и развој (ИБРД) (Основана 1945. године; 184 земље чланице; кумулативно кредитирање: 394 милијарде долара; кредитирање у фискалној 2004. години: 11 милијарди долара за 87 нових операција у 33 земље); Циљ: смањити сиромаштво у земљама са средњим дохотком и у кредитно способним сиромашнијим земљама, промовишући одрживи развој преко кредита, гаранција, и (не-кредитирајућих) аналитичких и саветодавних служби. Међународно удружење за развој (ИДА) (Основано 1960. године; 165 земаља чланица; кумулативно кредитирање: 151 милијарда долара; кредитирање у фискалној 2004. години: 9 милијарди долара за 158 нових операција у 62 земље); Циљ: обезбедити финансијску помоћ (отприлике 6-9 милијарди долара годишње) кроз изражено концесионално финансирање у 81 најсиромашнијој земљи света (око 2,5 милијарди људи), преко бескаматних кредита и бесповратне помоћи ИДА. Међународна финансијска корпорација (ИФЦ) (Основана 1956. године; 176 земаља чланица; извршни портфолио: 23,5 милијарде долара (укључује 5,5 милијарди долара у удруженим кредитима); портфолио у фискалној 2004. години: 4,8 милијарди долара за 217 пројеката у 65 земаља); Циљ: унапређење привредног развоја кроз приватни сектор у сарадњи са пословним партнерима, као и кроз инвестиције у одржива приватна предузећа у земљама у развоју без прихватања владиних гаранција. Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција (МИГА) (Основана 1988. године; 164 земље чланице; дате кумулативне гаранције: 13,5 милијарди долара; гаранције дате у фискалној 2004. години: 1,1 милијарда долара); Циљ: унапређење директних иностраних инвестиција у земљама у развоју кроз давање гаранција инвеститорима за некомерцијалне ризике, као што су експропријација, неконвертибилност валуте и ограничења у трансферима, ратови и грађански немири и кршења уговора. Међународни центар за решавање инвестиционих спорова (ИЦСИД) (Основан 1966. године; 140 земаља чланица; укупно регистровано случајева: 159; регистровани случајеви у фискалној 2004. години: 30); Циљ: подстицање иностраних инвестиција обезбеђујући међународна средства за поравнање и арбитражу инвестиционих спорова, на тај начин помажући атмосфери узајамног поверења између држава и страних инвеститора. Термин ''Светска банка'' обједињује свих пет институција, али се односи нарочито на ИБРД и ИДА. Светском банком руководе њене државе чланице, које поступају као акционари. Број акција које земља има зависи од обима њене привредне активности. Представници влада чланица Светске банке сачињавају Одбор гувернера. Ови гувернери су углавном министри и то министри финансија или министри за развој. Гувернери су коначни творци политике Светске банке. Пошто се састају само једанпут годишње, на годишњем састанку Банке, они делегирају одређене дужности својим Извршним директорима који раде у Банци. Свака влада чланица Светске банке има свог представника-извршног директора. Пет највећих акционара, Француска, Немачка, Јапан, Велика Британија, САД именују свог извршног директора, док остале државе чланице представља 19 извршних директора. Председник Банке је по традицији држављанин земље највећег акционара, САД. Изабран на петогодишњи мандат који се може обновити, председник Светске банке председава састанцима Одбора директора и одговоран је за целокупно руковођење банком. Тренутни председник Светске банке је г-дин Џејмс Д. Волфенсон који је председник од 1995. године. Банка запошљава отприлике 9.300 људи, укључујући економисте, стручњаке, научнике који раде на заштити животне средине, финансијске аналитичаре, антропологе, инжењере, и многе друге. Особље долази из око 160 разних земаља, а преко 3.000 запослених ради у државним канцеларијама.
Валута	Посебно право вучења (СДР) је монетарно средство које је увео ММФ 1967. године, да би допунио резерве злата и конвертибилних валута коришћених да би се одржала стабилност на девизном тржишту. Јединица
Фискална година	1. јул – 30. јун
Седиште	Вашингтон, САД
Чланство	Пре него што земља приступи Међународној банци за обнову и развој (Банци), мора прво да постане члан Међународног монетарног фонда (Фонд). Да би постала члан Банке, будућа земља чланица мора да

Свеобухватни развојни оквир (Comprehensive Development Framework) је документ који још од 1999. године руководи начином на који Светска банка пружа помоћ земљама у развоју. Четири главна принципа ЦДФ су:
•   Стратегија развоја треба да буде свеобухватна и прилагођена дугорочној визији,
•   Циљеви развоја и стратегија треба да буду "у власништву" земље, засновани на учешћу локалних учесника њиховом у обликовању,
•   Државе које примају помоћ треба да воде управљање и координацију програма помоћи преко партнерства, и
•   Развојни учинак би требало да буде оцењен преко мерљивих резултата, у настојању да се стратегија прилагоди резултатима и променама у свету.
За земље са ниским дохотком, план Банке за пружање помоћи је заснован на Стратегији смањења сиромаштва (ПРСП). У припреми ових стратегија влада консултује велики број локалних група и спаја их са опсежним анализама сиромаштва у држави и економске ситуације. Након консултација, влада идентификује приоритете земље и циља на смањење сиромаштва у периоду од три до пет година. Банка и остале агенције које пружају помоћ тада усклађују своју помоћ са стратегијом те земље. Главно средство Банке за доношење стратешких одлука у вези са дизајном програма и расподелом средстава за поједине земље је њена Стратегија помоћи земљи (Country Assistance Strategy – CAS), (све чешће у употреби назив Стратегија за партнерство земље) која је од јула 2002. године заснована на ПРСП када је у питању земља са ниским дохотком. Приликом прављења Стратегије помоћи земљи, Банка врши опсежну анализу економске и социјалне ситуације те земље у сарадњи са њеном владом. У свом финалном облику документ ЦАС описује све испланиране операције Банке у земљи—кредитирање, аналитички рад и техничку помоћ—за период који ЦАС покрива – обично три године. Главни циљ ЦАС-а је стварање стратегије која ће водити Банку приликом помоћи земљи да достигне циљеве смањења сиромаштва и економског напретка које је та земља себи поставила. У изради те стратегије ЦАС узима у обзир развојне приоритете земље и њен привредни учинак. Она такође одражава мандат Банке као међународне институције за развој и начин на који она може највише да допринесе у односу на друге начине развоја и изворе финансирања. ЦАС је конципиран у сарадњи са владом, и уз консултације са великим бројем представника из грађанског друштва, укључујући НВО, заједницу, синдикате, медије, професионална удружења, религиозне групе, и тако даље. Поред тога, Банка је недавно направила ревизију своје улоге, активности, и ефикасности и развојних потреба земаља у посебним околностима:
•   Земље са ниским доходком
•   Земље са средњим доходком
•   Мале државе

Светска Банка се финансира преко финансијског учешћа својих чланица. Као што је претходно већ речено, финансијско учешће држава чланица се израчунава на основу обима њихове привредне активности. САД је највећи појединачни акционар, са 16,41%, праћен Јапаном (7,87%), Немачком (4,49%), Великом Британијом (4,31%), и Француском (4,31%). Остатак акција је расподељен између осталих држава чланица.

Учешће предвиђено за нове чланове варира од организације до организације, и може бити одређено једино када је квота члана у Фонду већ одређена. Осим тога, политика која одређује почетно учешће се повремено модификује да би се имале у виду променљиве околности. Из тог разлога, учешће и одговарајуће исплате могу бити описане у општим условима. Свака акција акционарског капитала Банке вреди 120.635 долара. Према тренутној пракси Банке, главно учешће новог члана се састоји из две компоненте. Прва је обавезно учешће које нови члан мора да плати приликом придруживања Банци. Ово обавезно учешће има два дела. Први део долази из квоте члана у Фонду, и тренутно износи 88,29% од квоте члана Фонда. Други део је заснован на фиксном броју од 195 деоница, који представља део акција чланства који одговара повећању учешћа чланова овлашћених у складу са генералним повећањем капитала Банке из 1988. године. Узимајући у обзир сваки део овог учешћа, члан мора да плати 0,60% од цене у америчким доларима у готовини и 5,40% у валути члана или у америчким доларима. Ових 5,40% може бити плаћено у готовини или помоћу непреносивих, бескаматних меница. Биланс цена акција се састоји од опозивог капитала.

Друга компонента учешћа није обавезна и састоји се од 250 деоница за које не доспева ни једна исплата у време учешћа. Укупну цену ових деоница чини опозиви капитал. Свим члановима Банке је 1979. године понуђено да учествују са 250 "чланских" деоница под овим условима, да би се избегло разређивање бирачке моћи мањих чланова Банке као резултат генералног повећања капитала из 1979. Нови Чланови су такође овлашћени да учествују са 250 својих деоница под истим условима.

Светска банка обезбеђује различите врсте финансирања за разне земље. Ово укључује кредите Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) и кредите и бесповратну помоћ преко Међународног удружења за развој (ИДА) – институције Светске Банке која обезбеђује концесионалне кредите.

Врста обезбеђеног финансирања се одређује у зависности од нивоа потребе земље. Позајмљени новац мора да буде искоришћен за конкретне пројекте и програме.

Кредити ИБРД – Земље које позајме од ИБРД имају више времена да врате дуг него када би зајмиле од комерцијалне банке—15 до 20 година са три до пет година грејс периода (почека) пре почетка отплате.

Кредити ИДА – ИДА бескаматни кредити имају период отплате од 35-40-година са 10 година грејс периода. Тренутно, да би се квалификовала за ИДА помоћ, земља мора да има бруто национални производ од $875 или мање.
Светска Банка има две врсте средстава за финансирање:
1. Инвестициони кредити финансирају добра и услуге у оквиру пројеката који подржавају привредни и социјални развој у великом броју сектора. Обично трају од пет до 10 година и њима управљају владини ресори (техничка помоћ, здравство, образовање, итд.), самосталне компаније јавног сектора (енергија, телекомуникације) или приватни сектор (за операције које подржава ИФЦ). Инвестициони кредити су на располагању корисницима зајма из Међународне банке за обнову и развој (ИБРД) и Међународне асоцијације за развој (ИДА), који немају дуговања према Банци.
Велика већина инвестиционих кредита су или посебни инвестициони кредити или секторске инвестиције и кредити за одржавање. Прилагодљиви програм кредита и кредити за науку и иновацију су недавно уведени да би обезбедили више иновација и флексибилности. Друга средства, прилагођена посебним потребама корисника, су кредити техничке помоћи, посредни финансијски кредити, и кредити за хитне санације.
За додатне информације о инвестиционим кредитима видети: http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/PROJECTS/0,,contentMDK:20120732~menuPK:268725~pagePK:41367~piPK:51533~theSitePK:40941,00.html

2. Кредити за подршку развојној политици представљају вид екстерног финансирања који се брзо исплаћује као подршка развојној политици и институционалној реформи. Они обично трају од једне до три године и подржавају политичке и институционалне промене потребне да би се створила боља средина за сталан и уједначен раст. У протекле две деценије, кредитирање за подршку развојној политици—претходно називано кредитирање за структурно прилагођавање—је у просеку износила 20 до 25 одсто од укупног кредитирања Банке. Кредити за подршку развојној политици су на располагању корисницима ИБРД и ИДА зајма који нису у дуговима према Банци. Квалификованост за кредите за подршку развојној политици такође захтева споразум о политици надзора и активностима институционалне реформе, као и задовољавајуће макроекономско управљање. Координација са ММФ-ом је суштински део припреме кредита за подршку развојној политици.

За додатне информације о кредитима за подршку развојној политици видети: http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/NEWS/0,,contentMDK:20237378~menuPK:34457~pagePK:64003015~piPK:64003012~theSitePK:4607,00.html
Банке такође одобрава и одговарајући износ средстава бесповратне помоћи, било финансираних директно или оних којима се управља преко партнерстава. Већина је намењена да охрабри иновације, сарадњу са другим организацијама и учешће интересних група на националном и локалном нивоу. Донатори поверавају Банци рад са око 850 активних фондова, који се воде одвојено од сопствених ресурса Банке. Ови финансијски и административни аранжмани са спољним донаторима се воде у циљу обезбеђивања финансирања високо приоритетних потреба развоја, укључујући техничку помоћ и саветодавне услуге, ублажавање дуга, и транзиције у периоду након сукоба.
Банка такође нуди неколико врста гаранција и средстава за управљање ризиком да би заштитила комерцијалне кредиторе од ризика везаног за инвестирање у земље у развоју.
Четири од пет институц

1. За сваки пројекат предложен за финансирање од стране Банке, стручњак за набавку или акредитовано особље за набавку је укључено у рад пројектног тима од самог почетка.
2. Након што пројектни тим идентификује агенције које ће имплементирати операцију, стручњак за набавку или акредитовано особље за набавку процењују способност агенције да изврши пројекте и ризик везан са набавку током рада. Да би се извршила процена, стручњак за набавку или акредитовано особље за набавку сачињава најновији Извештај о процени набавке за земљу. Ако преглед капацитета и ризика укаже на недостатке, пројектни тим ради са корисницима зајма на формулисању плана акције би се ојачали капацитети (укључујући обуку или техничку помоћ, по потреби) и ублажили идентификовани ризици.
3. Планирање набавке почиње након идентификовања природе и основних компоненти предложеног пројекта. Стручњак за набавку или акредитовано особље за набавку помажу корисницима зајма у припреми оптималне уговорене стратегије за пројекат, узимајући у обзир свако техничко, финансијско, или управљачко ограничење са којим корисник зајма може да се суочи. За посебне инвестиционе пројекте, план набавке покрива:
•   листу потребних уговора;
•   целокупни пројекат програма набавке, укључујући одређивање временског периода уговора;
•   оптималне методе обезбеђивања неопходне робе, радова и услуга;
•   потребне стандардне тендерске документе Банке; и
•   институционалне споразуме неопходне за спровођење набавке.

4. У случају пројекта за који временски рок и одређени уговори не могу бити прецизно дефинисани, план набавке се састоји од детаљног описа свих административних аспеката набавке и избора консултаната, укључујући:
•   критеријуме за ефикасно формирање пакета уговора и одговарајуће методе набавке;
•   временски распоред свих активности набавке и систем контроле тока набавке;
•   акцију информисања пословне заједнице о могућностима и исходима набавке у оквиру пројекта.

План пројекта набавке укључује могући обим, детаљан план за први цилклус набавке у оквиру пројекта (обично првих шест месеци до годину дана).

5. Током процењивања ће бити спроведене следеће активности:
•   Стручњак за набавку или акредитовано особље за набавку планира план Банчине контроле набавке, идентификујући претходне и накнадне нивое прегледа и фреквенцију било које затражене ревизије набавке. Ниво прегледа и интензитет праћења набавке су директно повезани са нивоима ризика и институционалним слабостима идентификованим кроз институционалну процену.
•   Банка и позајмљивачи се договарају о стандардним тендерским документима за пројекат, или коначним комплетним тендерским документима креираним за посебне уговоре који ће служити у првом циклусу набавке, или оба; позајмљивач издаје Опште обавештење о набавци, као што је предвиђено у складу са параграфом 2.7 Смерница за набавку, које је одобрено од стране стручњака за набавку или акредитованог особља за набавку. Уколико је предложеним пројектом предвиђена набавка на вишем нивоу, Опште или Посебно обавештење о набавци, или оба, се објављују у ранијој фази припреме пројекта.
•   Када је распоред пројекта утврђен, стручњак за набавку или акредитовано особље за набавку финализира План контроле набавке Банке и помаже кориснику кредита да развије план набавке за пројекат и све планове акције за јачање агенција у кохерентну свеукупну стратегију пројекта. Стручњак за набавку или акредитовано особље за набавку обухвата сва три плана из одељка о набавци Документа оцене пројекта и, пре преговора, правни представник земље приказује аранжмане везане за набавку у Документу оцене пројекта и Споразуму о зајму. Регионални саветник за набавку даје одобрење нацрта одељка о набавци у Документу оцене пројекта и Споразуму о зајму.

6. Током преговора, Банка и корисник зајма се договарају о набавци у Споразуму о кредиту, и завршавају План контроле набавке Банке. Промене унете у овој фази морају бити одобрене од регионалног саветника за набавку.

7. Током имплементације пројекта, с

Стратегије подршке транзицији (Transition Support Strategies) дефинишу активности Светске банке у земљама у периоду након сукоба. Као такав, програм Светске банке у Србији и Црној Гори је вођен јасним принципима Стратегије подршке транизицији, која је усвојена у јуну 2001. године, а ажурирана у јулу 2002. године и поново у фебруару 2004. Стратегија је формулисана у консултацији са Владом Србије и Црне Горе и заснована на искуствима земаља у транзицији у Европи и Централној Азији као и на искуствима других земаља и територија у периоду након престанка сукоба.
Последња Стратегија подршке транзицији за СЦГ налази се на страници
http://siteresources.worldbank.org/INTSERBIA/Resources/TSS-update2004.pdf
Главни приоритети Светске банке у Србији и Црној Гори су:
•   Обнова и одржавање макорекономске стабилности – Концесионална помоћ Светске банке је неопходна за враћање привреде Србије и Црне Горе у нормалне токове. Она сада усмерава земљу ка стабилности, одрживом расту и реинтеграцији са међународном привредом.
•   Подстицање привредног раста и отварање радних места– Светска банка тежи да унапреди средину за раст приватног сектора који је важан за отварање нових радних места. Она такође подржава банкарски сектор земље да би учинила кредите за предузећа што доступнијим, а штедњу за грађане што сигурнијом. Посебни пројекти имају за циљ да побољшају трговину са суседним земљама.
•   Унапређење социјалне заштите сиромашних и угрожених, боље образовање и здравство–Светска банка подржава промене у политици социјалне заштите земље у циљу обезбеђивања помоћи онима којима највише треба. Она такође подржава настојања Владе да развије стратегију за смањење броја сиромашних у земљи. Она доприноси бољем образовању људи кроз реновирање школа и увођење иновативних метода наставе. Пошто многима у Србији и Црној Гори недостају добре здравствене службе, Светска банка помаже развоју система којим би сви грађани добили медицинску помоћ.

Пошто Србија излази из пост конфликтне фазе, Светска банка је у децембру 2004. године усвојила прву Стратегију помоћи земљи (Country Assistance Strategy - CAS).
Стратегија помоћи земљи за СЦГ налази се на страници
http://www-wds.worldbank.org/servlet/WDS_IBank_Servlet?pcont=details&eid=000090341_20041222085558

Светска банка развија и финансира пројекте на захтев Владе. Након процене изводљивости пројекта и кредитних услова следе преговори, одобрење Одбора, и потписивање

Тренутни фокус кредитирања Светске банке остаје на зајмовима за структурно прилагођавање, са већином ресурса Банке који подржавају операције које подржавају развој политика. До краја јуна 2004. године Светска банка је дала 552 милиона долара у бесповратној помоћи и ИДА пројектима Србији и Црној Гори. Стратегија помоћи земљи за 2005-2007. предвиђа комбинацију ИДА и ИБРД кредита
За списак пројеката у припреми, процесу имплементације, као и завршених пројеката, видети: http://www.worldbank.org.yu/external/default/main?menuPK=300935&pagePK=141155&piPK=141124&theSitePK=300904

Преко ИДА кредита, Банка помаже Републици Србији у следећим секторима:
•   Бесповратна помоћ:сектор финансија, приватни сектор, социјална заштита
•   ИДА кредити: структурно прилагођавање, приватни и финансијски сектор, образовање, трговина и транспорт, социјални сектори, извоз, здравство, приватизација, повећање запослености, енергија
•   Програми: Стратегија смањења сиромаштва, судска администрација Србије, пројекат смањења загађености реке Дунав у њеном току кроз Србију, регистрација пословних субјеката

Година	Алоцирано	Валута
2001	32,37	EUR
2002	197,18	EUR
2003	189,96	EUR
2004	184,23	EUR
2005	148,36	EUR
2006	15,71	EUR
2007	34,50	EUR
2008	0,36	EUR
2009	312,70	EUR
2010	152,11	EUR
2011	76,93	EUR
2014	372,78	EUR
2015	243,10	EUR
2016	142,80	EUR
2017	373,50	EUR
2018	418,00	EUR
2019	142,80	EUR
2020	92,00	EUR
2021	45,80	EUR
Укупно	3.175,20	EUR

Развојни партнер

Светска банка

Контакт

Светска банка

Светска банка у Републици Србији