|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнери
Детаљан опис развојних партнера: стратегија, преглед алокације и процене реализације средстава, завршених активности, финансија
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Јапан
|
|
|
|
|
Контакт
|
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Површина
|
377,688 кв км
|
|
Становништво
|
126,500,000 (јул 2004.)
|
|
Језици
|
Јапански
|
|
Главни град
|
Токио
|
|
Фискална година
|
1.април – 31.март
|
|
Државно уређење
|
Уставна монархија са парламентарном владом
|
|
Шеф државе
|
Његово царско височанство цар (Тенно) Акихито
|
|
Председник владе
|
Премијер Схинзо АБЕ (2006.)
|
|
Национални празници
|
Рођендан цара АКИХИТА, 23.децембар (1933.)
|
|
Бруто национални производ
|
$3.582 билиона (2003.)
|
|
Бруто национални производ по становнику
|
$28,200 (2003.)
|
|
Валута
|
јен ¥
|
|
Учешће у међународним организацијама
|
AfDB, APEC, ARF, AsDB, ASEAN (partner u dijalogu), Australia Group, BIS, CE (posmatrač), CERN (posmatrač), CP, EBRD, FAO, G-5, G-7, G-8, G-10, IADB, IAEA, IBRD, ICAO, ICC, ICFTU, ICRM, IDA, IEA, IFAD, IFC, IFRCS, IHO, ILO, IMF, IMO, Interpol, IOC, IOM, ISO, ITU, NAM (gost), NEA, NSG, OAS (posmatrač), OECD, OPCW, OSCE (partner), Paris Club, PCA, UN, UNCTAD, UNDOF, UNESCO, UNHCR, UNIDO, UNITAR, UNMISET, UNMOVIC, UNRWA, UPU, WCL, WCO, WFTU, WHO, WIPO, WMO, WToO, WTrO, ZC
|
|
Извозни партнери
|
САД 24.8%, Кина 12.1%, Јужна Кореја 7.3%, Тајван 6.6%, Хонг Конг 6.3% (2003.)
|
|
Увозни партнери
|
Кина 19.7%, САД 15.6%, Јужна Кореја 4.7%, Индонезија 4.3% (2003.)
|
|
|
Извоз у Републику Србију
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Увоз из Републике Србије
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Кабинет
• Јавна државна комисија за безбедност (Агенција државне полиције)
• Агенција за одбрану
Министарство за државну управу, унутрашње послове, поште и телекомуникације - 総務省 : www.soumu.go.jp/english
Министарство правде – 法務省 : www.moj.go.jp
Министарство спољних послова- 外務省 : www.soumu.go.jp
Министарство финансија- 総務省 : www.meti.go.jp
Министарство просвете, културе, спорта, науке и технологије - 文部科学省 : www.mext.go.jp
Министарство здравља, рада и социјалне политике - 厚生労省： www.mhlw.go.jp/
Министарство пољопривреде, шумарства и рибарства - 農林水産省 ： www.maff.go.jp/
Министарство привреде, трговине и индустрије - 経済産業省 ： www.meti.go.jp
Министарство земљишта, инфраструктуре и транспорта - 国土交通省 : www.mlit.go.jp
Министарство за заштиту животне средине- 環境省 : www.env.go.jp
У области међународне сарадње постоје четири независна тела:
• Јапанска агенција за међународну сарадњу (JICA) је званична агенција за имплементацију, одговорна за аспект техничке сарадње у оквиру ОДА (Званична развојна помоћ) програма Јапана. ЈИЦА је основана 1974 као "посебна јавна институција" јапанске владе, а 1.октобра 2003.године постаје "независна административна институција" као резултат плана административних реформи у Јапану. (за ЈИЦА организациону шему погледати страницу: http://www.jica.go.jp/english/about/02.html#chart)
• Јапанска банка за међународну сарадњу (JBIC): Циљ ЈБИЦ је допринос здравом развоју Јапана као и развоју међународне привреде и међународне заједнице кроз кредитирање и друге финансијске операције.
• Јапанска служба за међународну сарадњу (JICS) је основана 12.априла 1989.године као непрофитна организација овлашћена од стране Министарства спољних послова Јапана, у циљу сарадње и ефективне имлементације субвенција Јапана (за додатне информације видети: http://www.jics.or.jp/jics_html-e/profile/index.html)
• Јапанска организација за спољну трговину (JETRO) http://www.jetro.go.jp/top/outline/organization.html / http://www.jetro.go.jp/top/outline/history.html
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Јапан има добро организован и структуриран систем ОДА (Званичне развојне помоћи). Дијаграм који приказује структуру ОДА система можете наћи у секцији "документа".
Јапанске одредбе о привредној сарадњи заснивају се на концептима "хуманитарних и моралних вредности" и "признавања узајамне зависности нација" .Та четири начела су наведена у Повељи ОДА објављеној 1992.
• Заштита животне средине и њен развој
• Избегавати сваку употребу ОДА у војне сврхе или за погоршање међународних сукоба
• Посветити пуну пажњу војних трошкова у земљама примаоцима помоћи, њиховом развоју и производњи оружја за масовно уништење и пројектила, њиховом увозу и извозу оружја како би се задржао и ојачао међународни мир и стабилност.
• Демократизација и развијање тржишно оријентисане економије, заштита људских права и слободе у земљама примаоцима помоћи.
Јапанска агенција за међународну сарадњу (ЈИЦА) подржава развој друштвено-економских и људских ресурса да би олакшала аутономни, одрживи развој држава у развоју путем широког спектра финансијске и техничке подршке. ЈИЦА позива инжењере (и стручне раднике) и представнике владе из земаља у развоју да дођу у Јапан на обуку у разним областима. Земљама у развоју ЈИЦА обезбеђује експерте као и неопходну опрему за одговарајући и ефикасан трансфер технологије а све у складу са потребама и дефинисаним приоритетима земље примаоца помоћи. ЈИЦА такође шаље студијске групе из разних области, које раде на реализацији развојних студија за земље и регионе у развоју. За најнеразвијеније и мање развијене земље ЈИЦА промовише имплементацију пројеката бесповратне помоћи као што су на пример изградња школа, болница, и других установа. ЈИЦА нуди сарадњу у разним областима како би била у току са сталним променама међународне ситуације, као и како би испунила потребе земаља у развоју.
ОДА / Јен кредити су друга врста система ОДА. Јапанска банка за међународну сарадњу је надлежна за кредитирање и остале финансијске операције: за унапређење јапанског извоза, увоза или привредне активности Јапана у иностранству; за стабилност међународног финансијског поретка; и за привредни и социјални развој или привредну стабилност у областима у развоју; поштујући принцип да се не такмичи са комерцијалним финансијским институцијама. (За више детаља о кредитима ОДА видети: http://www.jbic.go.jp/english/oec/yenloan/kind/index.php)
ОДА кредите карактерише ниска каматна стопа и дуготрајан период отплате. На пример, просечна каматна стопа кредита у буџетској 2002.години је била 1.52%, просечни отплатни рок 33 године и један месец, а грејс период 9 година и 9 месеци. За повлашћене секторе развоја као што су животна средина и људски ресурси, каматна стопа је 0.75% а време отплате 40 година. (За додатне детаље о условима за јен кредите видети: http://www.jbic.go.jp/english/oec/standard/index.php)
Јапански систем међународне сарадње (ЈИЦС) овлашћује МСП (Министарство спољних послова), које је надлежно за набавке везане за програм јапанске бесповратне помоћи (укључујући и техничку сарадњу). Главна активност ЈИЦС је подељена у четити велике групе: активности у оквиру програма бесповратне помоћи, активности техничке подршке, накнадне активности и остало. Неке од ових активности су на пример: Студије и руковођење услугама набавке за субвенције, Набавка опреме и информација о опреми за техничку сарадњу, Наставак програма бесповратне помоћи и техничке сарадње, Подршка која промовише међународну сарадњу, Подршка активностима невладиних организација (за додатне информације видети: http://www.jics.or.jp/jics_html-e/activities/index.html)
Јапанска организација за спољну трговину (ЈЕТРО) обавља следеће активности: привлачи страна улагања у Јапан, помаже малим јапанским извозницима, помаже страним предузећима да уђу на јапанско тржиште, подржава обнову привреде у региону, олакшава раст привреде у земљама у развоју, обезбеђује информацијеи анализе о страној привреди, помаже јапанским фирмама да развију посао у иностранству, сарађује на
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Врх стране
|
Од почетка ангажовања у Источној и Централној Европи 1990.године, Јапан је обезбедио помоћ у следећим областима:
• Подршка за увођење тржишне економије (привредна политика, унапређење производње, контрола руковођења, итд.);
• Реакција животне средине (загађење ваздуха, одлагање отпада , итд.);
• Обнова привредне инфраструктуре
Послератна подршка обнови је такође била главна тема за сарадњу са Централном и Источном Европом, нарочито у региону Балкана. У средњерочној политици везаној за ОДА објављен у августу 1999. године, поменуте су различите врсте подршке за земље учеснице у сукобу и њихове земље суседе. Помоћ за те државе, укључујући Србију и Црну Гору обухвата послератну стабилизацију и средњерочну и дугорочну обнову развоја узимајући у обзир етничку равнотежу.
|
|
|
Врх стране
|
1. Влада Јапана шаље званично обавештење Министарству спољних послова (МСП) Србије и Црне Горе, обавештавајући га да се наша земља може пријавити за одређене врсте ОДА.
2. МСП тада информише МЕОИ који даље обавештава сва ресорна Министарства Републике Србије, и доставља им неопходним формуларе за пријаву. МЕОИ такође даје неопходне савете, помаже ресорним Министарствима при избору и пријављивању за најбољи пројекат, и проверава међусекторску компатибилност предлога пројеката. Ресорна Министарства шаљу своје предлоге пројеката МЕОИ који их преко МСП прослеђује Амбасади Јапана.
3. У постојећем систему, предлоге пројеката за програм бесповратне помоћи, које подносе земље у развоју, испитује група за пројектне студије унутар ЈИЦА-е. Резултати се прослеђују Министарству спољних послова Јапана.
4. МСП Јапана тада бира пројекте према резултатима студија ЈИЦА-е. Када Министарство одобри почетак најбољих пројеката, ЈИЦА почиње са основном студијом изводљивости која укључује основни оквир предлога пројекта и приближну калкулацију трошкова.
5. Када се заврше студије, пројекти се претстављају кабинету након консултација о њиховој практичној страни између МСП и Министарства финансија. Коначна одлука се доноси када Министарство финансија да своје одобрење.
6. Дефинитивно одобрени пројекти за финансирање из буџета бесповратне помоћи почињу потписивањем Размене нота (Е/Н) између Владе Јапана и државе кориснице.
7. МСП тада даје упутства ЈИЦА како да пројекат учини лакшим. Пројекти субвенција почињу потписивањем уговора између владе државе кориснице и јапанских консултаната и компанија. ЈИЦА гарантује да ће све тећи по пропису тиме што предлаже консултанте и подноси «Смернице јапанских субвенција за опште пројекте" одређујући основни приступ пројекту.
|
|
|
Врх стране
|
У оквиру ОДА система Република Србија је квалификована за следеће категорије помоћи:
• Бесповратна помоћ које најчешће служе за испуњење основних потреба становништва (медицинска нега, здравствена заштита, сеоски и пољопривредни развој, водоснабдевање, развој људских ресурса итд.) –овде кликнути за образац пријаве
* за више пројеката видети страну: http://www.yu.emb-japan.go.jp/English/Archives/Donations/GrantAid2000-2001.doc
Пример: Главна субвенција за “Обнову капацитета јавног транспорта у Београду ”; Побољшање здравља становништва у Институту за неонатологију (Програм субвенција 2000-2001)
• Техничка подршка укључује следеће активности:слање експерата, студију развоја
( –овде кликнути за образац пријаве) и семинаре.
Пример: семинар о Промоција политике МСП (Мала и Средња Предузећа) за земље централне и источне Европе
• “Бесповратна помоћ која се не базира на одређеном пројекту” је програм који представља вид робне помоћи, створен у циљу финансирања увоза и промовисања привредног развоја, кроз стварање такозваног Обртног фонда. (Након што земља прими субвенцију, Влада додељује средства појединачним организацијама. Будући крајњи корисници тада морају да Влади уплате противвредност средстава у локалној валути. Ова средства се користе као подршка локално-оријентисаним програмима развоја, кроз саветовање са Владом Јапана)
Примери: Током 2000.године Влада Јапана је одобрила 4.3 милиона долара вредну хитну помоћ за развој сектора пољопривреде. Министарство пољопривреде је искористило ову помоћ за увоз три врсте ђубрива. Дирекција за робне резерве је заменила ђубриво за меркантилну пшеницу, која је продата на берзи у Новом Саду. Новац је уплаћен Азотари Панчево за производњу ђубрива.
• Програми у којима Влада земље корисника нема утицаја при дефинисању приоритета. Средства се директно додељују крајњем кориснику
Пример: Инсталација медицинске опреме у Клиничком центру Србије (Грассроотс пројекат 2000-2002)
*за више пројеката видети: http://www.yu.emb-japan.go.jp/English/Archives/Donations/Grassroots2000-2002.doc
|
|
|
Преглед алокације и процене реализације средстава
|
|
(Све вредности су у милионима евра)
|
|
Година
|
Алоцирано
|
Процена реализације
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
|
|
|
|
2000
|
4.700.000
|
EUR
|
4.700.000
|
|
|
|
2000
|
6.300.000
|
EUR
|
6.300.000
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
12.000.000
|
EUR
|
12.000.000
|
|
|
|
2001
|
11.000.000
|
EUR
|
11.000.000
|
|
|
|
2001
|
12.000.000
|
EUR
|
12.000.000
|
|
|
|
2001
|
17.000.000
|
EUR
|
17.000.000
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
2.600.000
|
EUR
|
2.600.000
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2005
|
6.000.000
|
EUR
|
6.000.000
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2006
|
3.241.074
|
EUR
|
3.241.074
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2008
|
29.346.000
|
JPY
|
217.175
|
|
|
|
2008
|
33.119.000
|
JPY
|
245.097
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2009
|
36.000.000
|
JPY
|
266.418
|
|
|
|
2009
|
96.965.000
|
JPY
|
717.590
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнер
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
|
|
Укупно (1 + 2)
|
87.000.413
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|