|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнери
Детаљан опис развојних партнера: стратегија, преглед алокације и процене реализације средстава, завршених активности, финансија
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Европска Комисија
|
|
|
|
|
Контакт
|
Европска агенција за реконструкцију
|
|
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Површина
|
око један милион квадратних километара
|
|
Становништво
|
више од 450 милиона
|
|
Језици
|
шпански, дански, немачки, грчки, енглески, француски, италијански, холандски, португалски, фински, шведски, чешки, естонски, летонски, литвански, мађарски, малтешки, пољски, словачки, словеначки
|
|
Главни град
|
Брисел
|
|
Фискална година
|
календарска година
|
|
Државно уређење
|
међународна организација sui generis
|
|
Шеф државе
|
Шеф Комисије: José Manuel Barroso
|
|
Председник владе
|
|
|
Национални празници
|
Дан Европе, 9.мај
|
|
Бруто национални производ
|
8.9 билиона (према процени из 2001.)
|
|
Бруто национални производ по становнику
|
БНП по становнику у државама новим чланицама Европске уније износи просечно 42% у ЕУ-25% је просек у Летонији а 83% на Кипру.
|
|
Валута
|
евро €
|
|
Учешће у међународним организацијама
|
СТО
|
|
Извозни партнери
|
водећи светски извозник роба: преко € 985 милијарди у 2001, скоро петина укупног светског извоза. САД, Јапан
|
|
Увозни партнери
|
водећи светски увозник услуга: преко € 307 милијарди у 2001, скоро четвртина укупног светског увоза. САД, Јапан
|
|
|
Извоз у Републику Србију
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
Увоз из Републике Србије
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
ЕУ процес одлучивања уопште, а посебно процедура заједничког одлучивања, укључују три главне институције:
• Европски Парламент, представља грађане ЕУ и они га директно бирају;
• Савет Европске уније, представља појединачне државе чланице;
• Европска комисија, настоји да подржи интересе Уније у целини.
Овај "институционални троугао" ствара политику и законе (директиве, прописе и одлуке) које се примењују широм ЕУ. У принципу, Комисија је та која предлаже нове законе ЕУ, али их усвајају Парламент и Савет.
Друге две институције имају важну улогу: Суд правде подржава прописе европских закона, а Ревизорски суд проверава финансирање активности Уније.
Ове институције су основане Споразумима, који представљају темељ рада ЕУ. Споразуме одобравају председници држава чланица и премијери, а ратификује их парламент. Они подлежу прописима и процедурама које институције ЕУ морају следити.
Поред својих институција, ЕУ има бројна друга тела која играју посебне улоге:
Европски омбудсман
Европски омбудсман чува грађане и пословање ЕУ од лошег управљања. Комисија је политички независна институција која представља и подржава интересе ЕУ у целини. Она је водећа снага унутар институционалног система ЕУ: оно предлаже правосудне прописе, политику и програме акције и одговорна је за имплементацију одлука Парламента и Савета.
Европска комисија- Влада ЕУ
Као и Парламент и Савет, Европска комисија је основана 1950-тих оснивачким споразумом ЕУ. Термин “Комисија” се користи у два смисла. Први се односи на чланице Комисије – т.ј. тим (“колеџ”) мушкараца и жена које именују државе чланице и Парламент за руковођење институцијама и доношење одлука. Други термин “Комисија'' се односи на саму институцију и њено особље.
Чланови Комисије су неформално познати као “комесари”. Сви они су имали политичке позиције у својим земљама порекла и многи су били министри влада, али као Чланови Комисије они се обавезују на рад у интересу Уније у целини и не примају инструкције националних влада.
Нова Комисија се именује сваких пет година, у року од шест месеци од избора у европском Парламенту. Процедура је следећа:
• Владе држава чланица се договарају о томе кога да именују за новог председника Комисије.
• Именовани председник Комисије, у договору са владама држава чланица, бира остале чланове Комисије.
• Нови Парламент тада интервјуише и даје своје мишљење о читавом “колеџу ”. Уколико он буде одобрен, нова Комисија може званично почети са радом следећег јануара.
Садашњи мандат Комисије траје до 31.октобра 2004. Њен председник је Романо Проди
Комисија остаје политички одговорна Парламенту, који има право да је распусти путем усвајања одлуке о цензури. Комисија присуствује свим седницама европског Парламента, на којима мора да разјасни и оправда своју политику. Она такође редовно одговара на писмена и усмена питања која поставља МЕП.
Свакодневне послове Комисије обављају њени административни службеници, експерти, преводиоци, тумачи и секретарско особље. Постоји отприлике 24 000 ових европских државних службеника. То може звучати много, али је заправо мање него број запослених у већини градских савета средње величине у Европи.
Далеко од безличних бирократа, ови људи су обични грађани из сваке ЕУ земље, одабрани путем конкурса, који заједно раде на изградњи јаке и успешне Европске уније.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Основни циљ ЕУ за југоисточну Европу је да створи стање у којем је војни сукоб незамислив –стварајући од региона област мира, стабилности, просперитета и слободе установљене током последњих 50 година од стране ЕУ и њених држава чланица.
ЕУ је далеко највећи појединачни донатор помоћи Западном Балкану као целини. Од 1991., уукључујући и 2001., преко разних програма помоћи, Европска Унија је обезбедила више од 6.1 милијарди евра, док је током 2001. године преко 845 милиона евра обезбеђено за програме помоћи - Phare, Obnova и CARDS.
ЕУ такође води на земљи. На Косову, око 36,000 војника (80 посто од укупне војске) и 800 цивилних полицајаца из држава чланица ЕУ служи истовремено са другим међународним партнерима. Европска Комисија води ресор Мисије УН на Косову које је одговоран за економску реконструкцију.
У међувремену, ЕУ је пренела на Европску агенцију за реконструкцију управљачку одговорност за главни програм помоћи ЕУ у Републици Србији, на Косову, у Републици Црној Гори и бившој југословенској републици Македонији. ЕУ је највећи појединачни донатор у процесу реконструкције. Даље на исток, Румунија и Бугарска, кандидати за чланство у ЕУ, заједно добијају отприлике 900 милиона евра годишње као помоћ пред улазак у Унију.
Све ово представља значајну, дуготрајну обавезу ЕУ према миру, стабилности и просперитету у југоисточној Европи. Али основа ове обавезе је схватање да кључ успеха лежи у самим земљама региона. Оквир за приступ ЕУ југоисточној Европи – такозвани Процес стабилизације и придруживања (SAP) – је конципиран тако да охрабри и подржи процес унутрашњих реформи које су ове земље започеле. То је приступ корак-по-корак базиран на помоћи, трговинским повластицама, дијалогу, техничким саветима и, на крају, уговорним односима. SAP дугорочно нуди овим земљама перспективу за потпуну интеграцију у структуре ЕУ.
Уз значајне износе које ове земље примају од ЕУ, свих пет (Албанија, Босна и Херцеговина, Хрватска, Србија и Црна Гора и бивша југословенска република Македонија) имају користи од издашних трговинских повластица. Од децембра 2000., велике количине производа из југоисточне Европе су имале повластице ослобођења од пореза и неограниченог приступа тржиштима ЕУ – ови аранжмани су још издашнији од оних које имају земље кандидати из централне и источне Европе.
На Европском самиту у Солуну одржаном 21.јуна 2003, Европска унија је понудила Европско партнерство земљама западног Балкана, као једно од кључних средстава ЕУ стратегије пре уласка за потенцијалне кандидате за чланство у ЕУ. Савет министара ЕУ је усвојио Одлуку о принципима, приоритетима и условима садржаним у Европском партнерству са Србијом-Црном Гором укључујући Косово, у сагласности са Резолуцијом Савета безбедности УН 1244 од 10.јуна 1999.
Партнерство даје краткорочне - (12-24 месеци) и средњерочне (3-4 године) приоритете за припрему за даље интеграције у ЕУ. Овај ће механизам искључиво одређивати односе између ЕУ и наше земље док Споразум о стабилности и придруживању не буде потписан.
Једна од најзначајнијих чињеница у вези са Европским партнерством је да је финансијска помоћ условљена имплементацијом приоритета (анекс документа, члан 5). Другим речима, документ ће искључиво уређивати односе између ЕУ и наше земље све до потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању - то је нови оквир за дефинисање односа између ЕУ и западног Балкана. Финансијска помоћ је такође условљена постигнутим напретком ка испуњавању Копенхагенских критеријума, иако су ови критеријуми постављени за чланство, а не за придруживање.
Приликом објављивања овог документа, Влада Србије је усвојила Информацију о европском партнерству и потребу да се прихвати План акције у циљу испуњавања приоритета постављених у Европском партнерству.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
Све до демократских промена које су се десиле у Србији у октобру 2000., Европска унија обезбеђује непрекидну хуманитарну и демократску помоћ Србији, као и подршку независним медијима. У 1998. години уведен је низ политичких и економских санкција против Савезне Републике Југославије због кризе на Косову и репресије независних медија. Санкције, укључујући нафтни ембарго и забрану летења, су скинуте у октобру 2000 након демократских промена.
Тренутно не постоје уговорни односи између Србије и ЕУ. Процедура за потписивање Споразума о текстилу је у току и очекује се да ће се ускоро доћи до споразума. Трговинска размена је регулисана од стране Савета за регулисање уз помоћ аутономних трговинских мера које је одредила ЕУ крајем 2000.године.
|
|
|
Врх стране
|
Главни идентификовани приоритети за Србију и Црну Гору су везани за њену способност да испуни критеријуме постављене од стране Савета Европе у Копенхагену 1993. и задате услове за процес стабилизације и придруживања, а посебно услове које је дефинисао Савет у свом закључку из априла 1997. и јуна 1999., садржај коначне декларације Загребачког самита из новембра 2000. и Солунску агенду.
Приоритетни сектори за CARDS помоћ Србији и Црној Гори су:
• Међуетнички однос и цивилно друштво
• Развој трговине и приватног сектора
• Развој инфраструктуре
• Реформа правосуђа
• Интегрисано управљање границама
• Имиграција и азил
• Борба против криминала
Солунска агенда 2003. идентификује начине и средства за интензивирање процеса стабилизације и придруживања, поред осталог, кроз увођење Европског партнерства.
Савет Европске Уније је 22.марта 2004. усвојио Одредбу број 533/2004 о оснивању Европског партнерства у оквиру процеса стабилизације и придруживања, као и одлуку из 14.јуна 2004. о принципима, приоритетима и условима садржаним у Европском партнерству са Србијом и Црном Гором укључујући Косово.
Сврха Европског партнерства је да идентификује приоритете за акцију у циљу подршке придруживања Европској Унији унутар усаглашеног оквира. Европско партнерство такође обезбеђује руковођење финансијском помоћи у Србији и Црној Гори укључујући Косово.
|
|
|
Врх стране
|
|
Једини фонд из којег тренутно Република Србија добија новац од ЕК је CARDS и макро-финансијска помоћ. ЕАР управља CARDS помоћи ЕУ. Обично се говори да су програми који треба да буду имплементирани конципирани у сарадњи са Владом Републике Србије. Иако су консултације са Владом увек биле део процеса, тек током протекле две године програмирања CARDS 2004-2005 је Влада применила неки систем са своје стране. У марту текуће године Министарство за економске односе ће позвати Ресорна Министарства да саставе листу приоритета које треба финансирати из CARDS током наредне године. Након што састављена листа буде завршена и Влада прихвати листу приоритета, започеће преговори са ЕАР и Европском комисијом. У августу ће бити спреман нацрт плана акције за CARDS за наредну годину. Финансијски споразум за имплементацију CARDS се потписује обично у јулу наредне године (CARDS 2003, потписан у јулу 2003).
|
|
|
Врх стране
|
Иако СРЈ није испунила услове који би јој омогућили да има користи од велике помоћи ЕУ, она је ипак примила значајну помоћ преко ЕУ програма хуманитарне помоћи (ECHO) и подршке за демократизацију и независне медије. Додатно, СРЈ се квалификовала за подршку под програмом EU-OBNOVA ("Реконструкција"). Ова подршка је, у пракси, била додељена само Црној Гори и Косову, али је од 1999. такође коришћена за програме "Енергија за демократију" и "Школе за демократску Србију" у Србији.
• CARDS Реконструкција и развој € 778.2 милиона
• ECHO Хуманитарна помоћ € 218.5 милиона
• Макро-финансијска помоћ € 475.0 милиона
Извор: Годишњи програм CARDS 2004
|
|
|
Преглед алокације и процене реализације средстава
|
|
(Све вредности су у милионима евра)
|
|
Година
|
Алоцирано
|
Процена реализације
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2000
|
4.400.000
|
EUR
|
4.400.000
|
|
|
|
2000
|
39.656.000
|
EUR
|
39.656.000
|
|
|
|
2000
|
52.548.000
|
EUR
|
52.548.000
|
|
|
|
2000
|
20.000.000
|
EUR
|
20.000.000
|
|
|
|
2000
|
1.000.000
|
EUR
|
1.000.000
|
|
|
|
2000
|
7.138.000
|
EUR
|
7.138.000
|
|
|
|
|
|
2000
|
25.404.000
|
EUR
|
25.404.000
|
|
|
|
2000
|
2.400.000
|
EUR
|
2.400.000
|
|
|
|
2000
|
16.892.000
|
EUR
|
16.892.000
|
|
|
|
2000
|
4.808.000
|
EUR
|
4.808.000
|
|
|
|
|
|
2001
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
|
|
2001
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
2001
|
1.200.000
|
EUR
|
1.200.000
|
|
|
|
|
|
2001
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
2001
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
2001
|
24.200.000
|
EUR
|
24.200.000
|
|
|
|
2001
|
37.200.000
|
EUR
|
37.200.000
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
23.700.000
|
EUR
|
23.700.000
|
|
|
|
2001
|
2.000.000
|
EUR
|
2.000.000
|
|
|
|
|
|
2001
|
4.000.000
|
EUR
|
4.000.000
|
|
|
|
2001
|
2.000.000
|
EUR
|
2.000.000
|
|
|
|
2001
|
12.300.000
|
EUR
|
12.300.000
|
|
|
|
2001
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
2001
|
17.000.000
|
EUR
|
17.000.000
|
|
|
|
2001
|
2.000.000
|
EUR
|
2.000.000
|
|
|
|
2001
|
1.000.000
|
EUR
|
1.000.000
|
|
|
|
2001
|
1.600.000
|
EUR
|
1.600.000
|
|
|
|
2001
|
1.000.000
|
EUR
|
1.000.000
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
3.600.000
|
EUR
|
3.600.000
|
|
|
|
2001
|
18.000.000
|
EUR
|
18.000.000
|
|
|
|
2001
|
15.000.000
|
EUR
|
15.000.000
|
|
|
|
|
|
2002
|
4.000.000
|
EUR
|
4.000.000
|
|
|
|
2002
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
2002
|
3.000.000
|
EUR
|
3.000.000
|
|
|
|
2002
|
4.000.000
|
EUR
|
4.000.000
|
|
|
|
2002
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
2002
|
1.500.000
|
EUR
|
1.500.000
|
|
|
|
2002
|
8.000.000
|
EUR
|
8.000.000
|
|
|
|
2002
|
6.000.000
|
EUR
|
6.000.000
|
|
|
|
2002
|
4.845.399
|
EUR
|
4.845.399
|
|
|
|
2002
|
5.000.000
|
EUR
|
5.000.000
|
|
|
|
|
|
2002
|
2.000.000
|
EUR
|
2.000.000
|
|
|
|
|
|
2002
|
3.000.000
|
EUR
|
3.000.000
|
|
|
|
2002
|
1.500.000
|
EUR
|
1.500.000
|
|
|
|
2002
|
2.500.000
|
EUR
|
2.500.000
|
|
|
| | | | |