|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнери
Детаљан опис развојних партнера: стратегија, преглед алокације и процене реализације средстава, завршених активности, финансија
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Шведска
|
|
|
|
|
Контакт
|
Амбасада Краљевине Шведске
|
|
Шведска агенција за међународни развој
|
|
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Површина
|
449,964 квадратних киломентара
|
|
Становништво
|
8,986,400 (према процени из јула 2004.)
|
|
Језици
|
шведски, напомена: мањина становништва користи сами и фински језик
|
|
Главни град
|
Стокхолм
|
|
Фискална година
|
календарска година
|
|
Државно уређење
|
уставна монархија
|
|
Шеф државе
|
Краљ КАРЛ XVI ГУСТАФ (од 19.септембра 1973.)
|
|
Председник владе
|
Фредрик РЕИНФЕЛДТ (од 06.октобра 2006.)
|
|
Национални празници
|
Дан заставе, 6.јун
|
|
Бруто национални производ
|
однос куповне моћи - 238.3 милијарде долара (према процени из 2003.)
|
|
Бруто национални производ по становнику
|
однос куповне моћи - 26,800 долара (према процени из 2003.)
|
|
Валута
|
Шведска круна (SEK); 1 EUR = 9,09646746 SEK (октобар 2004)
|
|
Учешће у међународним организацијама
|
AfDB, AsDB, Аустралијска група, BIS, CBSS, CE, CERN, EAPC, EBRD, EIB, ESA, EU, FAO, G- 6, G- 9, G-10, IADB, IAEA, IBRD, ICAO, ICC, ICCt, ICFTU, ICRM, IDA, IEA, IFAD, IFC, IFRCS, IHO, ILO, IMF, IMO, Интерпол, IOC, IOM, ISO, ITU, MONUC, NAM (гост), NC, NEA, NIB, NSG, OAS (посматрач), OECD, OPCW, OSCE, Париски клуб, PCA, PFP, UN, UNAMSIL, UNCTAD, UNDOF, UNESCO, UNHCR, UNIDO, UNITAR, UNMEE, UNMIK, UNMIL, UNMISET, UNMOGIP, UNOMIG, UNTSO, UPU, WCO, WEU (посматрач), WFTU, WHO, WIPO, WMO, WTrO, ZC
|
|
Извозни партнери
|
САД 11.5%, Немачка 10%, Норвешка 8.4%, Велика Британија 7.8%, Данска 6.4%, Финска 5.7%, Холандија 4.9%, Француска 4.9%, Белгија 4.5% (према процени из 2003.)
|
|
Увозни партнери
|
Немачка 18.7%, Данска 9%, Велика Британија 8%, Норвешка 8%, Холандија 6.8%, Финска 5.6%, Француска 5.5%, Белгија 4.2% (према процени из 2003.)
|
|
|
Извоз у Републику Србију
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Увоз из Републике Србије
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Састав Владе:
• Министарство пољопривреде, хране и потрошача
• Министарство културе
• Министарство одбране
• Министарство просвете и науке
• Министарство животне средине
• Министарство финансија
• Министарство спољних послова
• Министарство здравља и социјалне заштите
• Министарство индустрије, запошљавања и комуникација
• Министарство правде
SIDA, Шведска међународна агенција за развојну сарадњу је владина агенција која подноси извештај Министарству спољних послова. SIDA је одговорна за већину шведских доприноса међународном развоју. У 2002. години, укупан износ доприноса је био 19.4 милијарди SEK.
Сектор за Европу (EUROPE) је регионални сектор који се бави питањима развоја источне и југоисточне Европе и централне Азије.
Сектор чине три одељења:
• Одељење за источну Европу и централну Азију (EECA)
• Одељење за југоисточну Европу (SEE)
• Одељење за администрацију и планирање
У седишту SIDA-e у Стокхолму Јединица за југоисточну Европу (SEE) координира сарадњу са Србијом и Црном Гором. Шесточлано особље руководи развојном сарадњом у Амбасади Шведске у Београду.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
“Међународна подршка, или међународна развојна сарадња је израз солидарности са неразвијеним земљама. Када милијарду људи има мање од једног долара дневно за живот, промена је неопходна. Задатак међународне развојне сарадње је да искорени сиромаштво у свету. Да би се то постигло, неопходан је привредни раст и боља расподела ресурса”.
Општи циљ шведске развојне помоћи је да допринесе стварању предуслова да неразвијене земље побољшају свој животни стандард. Овај се циљ примењује на земље источне Европе, Балкан и Централну Азију. Сврха сарадње са Европом је стабилна демократија, функционисање тржишне привреде и социјалне заштите у земљама у транзицији (од планске привреде ка тржишној привреди и од диктатуре ка демократији).
Важан део сарадње представља подршка дугорочним реформама и помоћ земљама да се приближе ЕУ. Ово нарочито важи за земље Балкана, које су јасно усмерене ка прикључивању ЕУ. Сарадња са Европом у 2004. години износи 1,4 милијарди SEK.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Врх стране
|
Шведска развојна сарадња на Балкану
Циљ Шведске развојне сарадње на Балкану је дугорочни мир у региону и олакшавање дугорочне интеграције нових балканских земаља у Европску Унију. Циљ рада SIDA-е је да побољша животни стандард неразвијених земаља, а на дужи период, да се искорени сиромаштво. Мир и стабилност у региону зависе од тога да ли се земље привредно развијају или не, и да ли су успеле у изградњи демократских институција и структура. Приближавање ЕУ је важан предуслов.
Шведска развојна сарадња са Србијом и Црном Гором за период 2004-2006. године ће првенствено бити усмерена на следеће секторе:
• Демократија и државна управа
• Привредни раст
• Одрживо коришћење природних ресурса и интерес за животну средину
• Поштовање људских права
• Једнакост полова
Напори могу бити такође учињени у сектору друштвеног развоја.
Шведска развојна сарадња са Србијом и Црном Гором износи око 120 милиона шведских круна (отприлике 14 милиона евра) за 2003 годину, од којих је 8 милиона (мало мање од милион евра) подршка Црној Гори.
|
|
|
Врх стране
|
Шведска стратегија развоја за Републику Србију (2004- 2007) је дефинисана у блиској сарадњи са представницима Владе Републике Србије (Министарством за економскеодносе са иностранством).
Стратегија се имплементира преко канцеларије SIDA у Београду. За индивидуалне пројекте, SIDA директно сарађује са корисницима помоћи из јавног и приватног сектора (то јест ресорним Министарствима, и другим релевантним институцијама као што су Парламент, специјализоване агенције или невладине организације).
Пројекти се у већини случајева имплементирају кроз сарадњу српског корисника (институција, Министарства, организација) и експерата из Шведске или релевантних институција.
Амбасада Шведске (канцеларија SIDA у Београду), која прати пројекат, прати имплементацију пројекта заједно са експертима из Шведске и релевантним институцијама.
|
|
|
Врх стране
|
Јавна управа
SIDA је укључена у пројекте реформе кадровске политике у дванаест Министарстава. Циљ је смањење ризика корупције и непотизма и повећање способности управе. Консултантска компанија Sipu води пројекат. Шведска агенција за статистику води пројекат Подршке српске Агенције за статистику и прилагођавања српске статистике стандардима ЕУ. На овај начин се може пратити и сиромаштво у Србији.
SIDA такође подржава унутрашњу ревизију јавних органа, развој Савеза општина, развој базе података у Одељењу за међународну развојну сарадњу и планирање државне стратегије развоја информационог система.
Правосуђе
Sida подржава оснивање правосудног центра за обуку за непрекидни тренинг судија, јавних тужилаца, адвоката и судског особља у Србији. SIDA такође помаже српској полицији у унапређењу истраге. Преко пројекта који води UNICEF, Sida подржава реформе поступања са малолетним преступницима. У настојању да смањи притисак на Међународни Трибунал у Хагу, SIDA је финансирала обуку 700 српских адвоката за одржавање локалних суђења према нормама Хашког Трибунала.
Тржишна привреда
Преко Међународне финансијске корпорације, Шведска подржава припремни рад за приватизацију банака у државном власништву. SIDA подржава мала и средња предузећа кроз побољшање општих услова за њихов раст и конкурентност. SIDA финансира саветника владе да би подржала уклањање административних препрека за директне стране инвестиције.
Двојна сарадња између Шведског одбора за акредитације и процену усклађености и његовог еквивалента у Србији и Црној Гори јача локалне капацитете за технике процене и развијање ефикасне структуре за процену акредитације.
Почетни програм (раније Почетни источни програм) помаже шведским компанијама да започну сарадњу са компанијама из Србије и Црне Горе. До сада је дванаест пројеката одобрено за финансирање. Пројекат у Тополи, јужно од Београда, усмерен је на побољшање сарадње општине у свим областима, од управе до пољопривреде, послова и цивилног друштва. Искуство ће бити проширено у читавој земљи.
Животна средина
Циљ подршке је унапређење надлежних служби за животну средину и програми локалне акције за општине. Шведска помаже Србији и Црној Гори да испуни међународне споразуме и обавезе у вези са смањењем емисије, прерадом отпада и отпадних вода. Један пројекат је усмерен ка стварању националног савета за одрживи развој.
Инфраструктура
SIDA је подржава пројекте као што су грејање у окрузима, железница и дистрибуција електричне енергије. Осим пројеката у јужној Србији, подршка је данас усмерена према унапређењу институција. SIDA финансира развој система ревизије за Електродистрибуцију Србије. Двојни пројекат између шведске енергетске мреже и њеног српског партнера помаже трансферу шведског знања и искуства у овом сектору.
Студију о стању система за грејње по областима је иплементирао Gothenburg Energy. На основу ове студије, SIDA подржава пројекат грејања уз компоненту уштеде енергије, преносећи шведско знање и искуство на Универзитет у Београду. Овај пројекат је предуслов за много веће пројекте, које ће касније финансирати Европска банка за обнову и развој (EBRD). Шведски надлежни органи за путеве сарађују са српском страном на сигурности на путевима, одржавању путева и последицама по животну средину. Овај програм је повезан са кредитом Светске банке за унапређење путева у Републици Србији.
Пољопривреда и шумарство
SIDA финансира пројекат за повећање производње млека у околини Ниша у јужној Србији.
Избеглице и мањине
SIDA финансира кампању информисања у Новом Саду да би помогла избеглицама да се врате својим домовима у Хрватској и Босни, где SIDA подржава велике програме реконструкције кућа и села (такозвани Интегрисани обласни програми). SIDA сарађује са Сектором за људска права у кампањи са циљем унапређивања толеранције у друштву. Она такође подржава унапређење односа између Албанаца и Срба у јужној Србији. Студија положаја Рома у Србији ће водити ка пројектима подршке Рома.
Де
|
|
|
Преглед алокације и процене реализације средстава
|
|
(Све вредности су у милионима евра)
|
|
Година
|
Алоцирано
|
Процена реализације
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
|
|
2000
|
19.820.000
|
SEK
|
2.164.346
|
|
|
|
2000
|
1.000.000
|
SEK
|
109.200
|
|
|
|
|
|
2000
|
5.000.000
|
SEK
|
546.001
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.560.000
|
SEK
|
170.352
|
|
|
|
2001
|
2.080.000
|
SEK
|
227.136
|
|
|
|
2001
|
3.920.000
|
SEK
|
428.064
|
|
|
|
|
|
2001
|
2.233.920
|
SEK
|
243.944
|
|
|
|
|
|
2001
|
5.451.000
|
SEK
|
595.250
|
|
|
|
2001
|
1.234.000
|
SEK
|
134.753
|
|
|
|
2001
|
1.773.460
|
SEK
|
193.662
|
|
|
|
|
|
2001
|
8.000.000
|
SEK
|
873.601
|
|
|
|
|
|
2001
|
16.500.000
|
SEK
|
1.801.802
|
|
|
|
2001
|
7.000.000
|
SEK
|
764.401
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
5.000.000
|
SEK
|
546.001
|
|
|
|
|
|
2001
|
16.000.000
|
SEK
|
1.747.202
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.410.000
|
SEK
|
153.972
|
|
|
|
2001
|
3.720.000
|
SEK
|
406.224
|
|
|
|
2001
|
8.695.924
|
SEK
|
949.596
|
|
|
|
2001
|
3.456.000
|
SEK
|
377.396
|
|
|
|
2001
|
2.200.000
|
SEK
|
240.240
|
|
|
|
2001
|
6.500.000
|
SEK
|
709.801
|
|
|
|
2001
|
6.000.000
|
SEK
|
655.201
|
|
|
|
2001
|
2.205.000
|
SEK
|
240.786
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.861.754
|
SEK
|
203.304
|
|
|
|
2001
|
1.355.966
|
SEK
|
148.072
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.399.116
|
SEK
|
152.784
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.870.000
|
SEK
|
204.204
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.000.000
|
SEK
|
109.200
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
4.900.000
|
SEK
|
535.081
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
2.634.110
|
SEK
|
287.645
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.661.251
|
SEK
|
181.409
|
|
|
|
|
|
2001
|
10.000.000
|
SEK
|
1.092.001
|
|
|
|
|
|
2002
|
10.010.000
|
SEK
|
1.093.093
|
|
|
|
2002
|
5.000.000
|
SEK
|
546.001
|
|
|
|
|
|
2002
|
3.010.000
|
SEK
|
328.692
|
|
|
|
2002
|
1.461.000
|
SEK
|
159.541
|
|
|
|
2002
|
10.000.000
|
SEK
|
1.092.001
|
|
|
|
2002
|
2.825.004
|
SEK
|
308.491
|
|
|
|
2002
|
1.750.000
|
SEK
|
191.100
|
|
|
|
2002
|
3.882.000
|
SEK
|
423.915
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2002
|
1.500.000
|
SEK
|
163.800
|
|
|
| | | | |