|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнери
Детаљан опис развојних партнера: стратегија, преглед алокације и процене реализације средстава, завршених активности, финансија
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Холандија
|
|
|
|
|
Контакт
|
Амбасада Краљевине Холандије
|
|
ЕВД - Агенција за интернационални бизнис и сарадњу
|
|
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Површина
|
41,526 квадратних километара
|
|
Становништво
|
16,318,199
|
|
Језици
|
холандски, фризијски
|
|
Главни град
|
Амстердам; у Хагу се налази седиште владе
|
|
Фискална година
|
календарска година
|
|
Државно уређење
|
уставна монархија
|
|
Шеф државе
|
Краљица БЕАТРИКС ВИЛХЕМИНА АРМГАРД (од 30.априла 1980.); законити наследник ВИЉЕМ-АЛЕКСАНДЕР (рођен 27.априла 1967.), син монарха
|
|
Председник владе
|
Премијер Јан Петер БАЛКЕНЕНДЕ
|
|
Национални празници
|
Дан краљице (30.април)
|
|
Бруто национални производ
|
461.4 милијарди долара (према процени из 2003.)
|
|
Бруто национални производ по становнику
|
28,600 долара (према процени из 2003.)
|
|
Валута
|
евро (EUR)
|
|
Учешће у међународним организацијама
|
AfDB, AsDB, Аустралијска група, Бенелукс, BIS, CE, CERN, EAPC, EBRD, EIB, EMU, ESA, EU, FAO, G-10, IADB, IAEA, IBRD, ICAO, ICC, ICCt, ICFTU, ICRM, IDA, IEA, IFAD, IFC, IFRCS, IHO, ILO, IMF, IMO, Интерпол, IOC, IOM, ISO, ITU, NAM (гост), NATO, NEA, NSG, OAS (посматрач), OECD, OPCW, OSCE, Париски клуб, PCA, UN, UNCTAD, UNESCO, UNHCR, UNIDO, UNITAR, UNMIL, UNTSO, UPU, WCL, WCO, WEU, WHO, WIPO, WMO, WToO, WTrO, ZC
|
|
Извозни партнери
|
Немачка 25.3%, Белгија 12.6%, Француска 10.2%, Велика Британија 10.1%, Италија 6%, САД 4.5% (према процени из 2003.)
|
|
Увозни партнери
|
Немачка 18.2%, Белгија 10%, САД 8%, Велика Британија 7.3%, Кина 6.2%, Француска 5% (према процени из 2003.)
|
|
|
Извоз у Републику Србију
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Увоз из Републике Србије
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Краљевина Холандија је уставна монархија заснована на уставу и положају монарха регулисаном уставом, извесним одлукама Парламента и на неписаном уставном закону. Влада земље успостављена је по принципу одговорности министарстава и парламентарне владе.
• Монарх је титуларни шеф државе. Функција краљице је углавном церемонијалне природе, али она има и утицај који потиче из традиционалног поштовања Куће Оранжа из које се бирају холандски монарси већ више од три века; личности Краљице; и њезине моћи да именује formateur који образује Савет министара након избора.
• Савет министара планира и имплементира политику владе. Монарх и Савет министара заједно се називају Круна. Министри, колективно или појединачно, одговорни су Генералном савету (парламенту). Холандски министри не могу истовремено бити и чланови парламента.
• Кабинет се састоји од министара и “јуниор” министара, званих "државни секретари". Одлуке које доноси Кабинет су ограниченог обима, уколико тако одреди парламент.
• Државни савет је уставом установљено саветодавно тело владе које се састоји од чланова краљевске породице и Круне -именованим члановима који обично имају политичко, трговинско, дипломатско или војно искуство.
• Генерални савет (парламент). Холандски парламент се састоји од два дома - Првог дома и Другог дома. Историјски гледано, холандска влада је заснована на подршци већине у оба дома парламента. Други дом је много значајнији од Првог дома. Он сам има право да иницира законодавство и мења повеље које подноси Савет министара. Први и Други дом имају право да преиспитују одлуке министара и државних секретара.
Краљевска кућа
• Министарство општих послова
• Министарство спољних послова
• Министарство унутрашњих послова и односа са Краљевством
• Министарство одбране
• Министарство привреде
• Министарство финансија
• Министарство правде
• Министарство за пољопривреду, човекову околину и рибарство
• Министарство просвете, културе и науке
• Министарство за саобраћај, јавне радове и водопривреду
• Министарство здравља, социјалне помоћи и спорта
• Министарство становања, просторног планирања и животне средине
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Холандска развојна сарадња до 2015. описује нову холандску политику развоја. Развојна сарадња захтева ангажовање свих учесника: Холандије, осталих донатора, организација цивилног друштва, приватног сектора, појединих грађана и мултилатералних организација, као и земаља у развоју.
Влада Холандије спроводи развојну помоћ преко влада земаља у развоју. Холандија има структуралне, билатералне везе у развоју са следећих 36 земаља. Оне су познате као земље партнери: Авганистан, Етиопија, Пакистан, Албанија, Грузија, Јерменија под палестинском управом, Гана, Руанда, Бангладеш, Гватемала, Сенегал, Бенин, Индонезија, јужна Африка, Боливија, Кенија, Шри Ланка, Босна и Херцеговина, Македонија (БЈРМ), Суринам, Буркина Фасо, Мали, Танзанија, Зеленортска острва, Молдавија, Уганда, Колумбија, Монголија, Вијетнам, Египат, Мозамбик, Јемен, Еритреја, Никарагва и Замбија.
Холандија подржава иницијативу доброг управљања у 36 земаља партнера, са фокусом на људским правима и добром пословању, који подижу ниво запослености и доходак. Наведене активности представљају основу холандских напора у области образовања, HIV/AIDS, воде, животне средине и репродуктивног здравља. Холандија се концентрише на ове теме зато што оне доприносе испуњењу Миленијумских развојних циљева у 2015. које је поставила међународна заједница.
Холандија сарађује са другим земљама на основу билатералних споразума. Понекад, међутим, треба склопити споразуме са више земаља, као у случајевима преко-граничних сукоба или реконструкције након сукоба. У таквим случајевима, решење је у усвајању регионалног приступа и сарадње са неколико земаља у решавању сукоба, споразумима о пограничним споровима и привредној интеграцији. Постоји нови нагласак на усклађивању расположивих инструмената: политичког дијалога, развојне сарадње и подршке војним интервенцијама (као што су размештање међународних мировних снага).
Холандија има регионални приступ на Рогу Африке, региону Великих језера и западном Балкану. Рог Африке: Судан, Етиопија, Еритреја, Сомалија и Џибути. Регион Великих језера: Демократска Република Конго, Руанда, Бурунди и Уганда. Балкан: Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Косово и Србија и Црна Гора. Земље у овом региону су у послератној фази транзиције. Свима њима су потребне међународне мировне снаге да гарантују стабилност у региону, која представља предуслов за одрживи развој.
Програм Matra за трансформацију друштва
Програм пројеката Матра додељује субвенције за пројекте у централној и источној Европи усмерене на процесе подршке трансформацији друштва. Програм пројеката Matra је део Програма друштвеног преображаја (Matra) основаног у новембру 1993. Главни циљ Програма Matra је подршка преласку на плуралистички, демократски положај државе са владавином права у земљама централне и источне Европе. Само активности усмерене на следеће земље квалификују се за субвенције у оквиру Програма пројеката Матра: Мађарску, Пољску, Словачку, Чешку Републику, Естонију, Летонију, Литванију, Бугарску, Румунију, Хрватскау Турска, Србију и Црну Гору, Руска Федерацију, Украјину и Белорусију. Пројекти могу имати регионални значај, обухватајући више од једне од ових земаља.
Потребне области су:
• Законодавство и закон
• Јавна управа /јавни ред/полиција
• Људска права/мањине
• Животна средина/НВО
• Јачање организација за управљање животном средином
• Становање
• Информације/медији
• Култура
• Социјална помоћ
• Здравство
• Рад и социјална политика
• Образовање
Основни циљ програма је да ојача институције спајањем холандских организација са локалном страном. Ово такође јача билатералне везе између Холандије и земаља Matra.
Фонд стабилности
Главни циљ развојне сарадње је смањење сиромаштва. Ово је немогуће у земљама где преовладавају сукоби и несигурност: стабилност је неопходна за развој. Фонд стабилности финансира активности које појачавају безбедност у сиромашним земљама у којима је доскора било сукоба. Ово је нови тренд у холандској спољној политици. Ф
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
• • Током посете наших званичника Холандији, од 15.-17. априла 2002. године, Холандија је отписала одговарајући део југословенског дуга сходно одлуци у оквиру Париског клуба, у висини од 25 милиона евра.
• Холандија је током 2002. И 2003. године покренула иницијативу и залагала се у оквиру комитета за текстил ЕУ за повећање квоте СЦГ најмање за 50%. Такође је спремна да активно подржи закључење Споразума о текстилу СЦГ-ЕУ. Током посете насих званичника, Холандији, 18-19. марта 2003.године, постигнут је договор о холандској помоћи Србији у износу од 5.4 милиона евра годишње. Посебно је одобрено финансирање Студије одрживости за реконструкцију канала Бегеј-Тамиш, затим финансирање прединвестиционе студије београдског јавног превоза и студије о производњи аутобуса измедју ИКАРБУС-а И DAF-а.
• Приликом посете Холандији државно-привредне делегације СЦГ, крајем јуна 2003. г., са српске стране је предложен наставак програма PSO, подстицај развоју пољопривредне сарадње, повољни услови кредитирања за изградњу речних бродова и подизање нивоа осигурања холандског извоза и инвестиција у СЦГ. Закључено је да постоји велики интерес са српске стране за укључивање холандских банака у процес приватизације банака у Србији Затражено је да Министарство економије Холандије одобри допуњавање буџета у “Balkan Invest Fund (усмерен на јачање банака И техничку помоц ).
• Поступак сукцесије билателарних уговора закључених измедју бивше СФРЈ и Краљевине Холандије окончан је потписивањем Споразума о консолидацији уговорног стања са Краљевином Холандијом 20.08.2002.године. Према наведеном Споразуму реконвалидирано је 13 уговора (међу којима су они који се односе на области ваздушног и друмског саобраћаја, трговину и пловидбу између две земље, заштиту инвестиција и социјално осигурање ).
• Споразум о реадмисији између земаља Бенелукса и бивше СРЈ потписан је 19. јула 2002. године у Београду.
• Прва рунда преговора ради ревизије Конвенције о избегавању двоструког опорезивања одржана је у Београду, од 15. до 17. децембра 2003.године.
• Споразум о подстицању и заштити улагања измедју две земље потписан 29.јануара 2002. Савезна држава је дала да се потпише Споразум измедју Холандије И СЦГ о међународном друмском превозу путника и ствари .
• Сарадња кроз PSO програм омогућила је реализацију 30 пројеката, а сваки у вредности од око 500.000 евра. Годишње се потписује споразум који дефинише услове сарадње у складу са PSO програмом. Први споразум је потписан 30.03.2001. године, а последњи 18.03.2004. године..
Извор: Министарство за међународне економске односе Србије и Црне Горе
|
|
|
Врх стране
|
Србија и Црна Гора је укључена у регионални холандски приступ заснован на интегрисаној политици са регионалног становишта, усмерен ка промовисању мира, стабилности, и одрживог развоја на западном Балкану. У контексту развојне сарадње, регионални приступ је примењив на три земље партнера (Албанија, Босна и Херцеговина и Македонија), Србија и Црна Гора и Косово. Са регионалног становишта биће у потпуности искоришћене понуђене могућности билатералне развојне сарадње у земљама партнерима и новом програму Балкана за имплементацију на регионалном нивоу. Регионални ресурси треба да буду размештени тако да обезбеде оптимално коришћење од стране ЕУ и других фондова на Балкану. Регионални приступ је једнако важан са привредног становишта; на пример, у условима либерализације трговине, побољшава климу за инвестирање, регионално тржиште енергије и регионалне пројекте животне средине. Регионални приступ ће се у наредном периоду формирати на основу следећих принципа:
• фокус холандских настојања ће се померити са ситуације након сукоба на дугорочну стабилност и подршку процесу транзиције;
• да би регионални приступ био ефикасан, потребан је трајни напор; узимајући у обзир амбиције земаља у региону да приступе Европској Унији, временски рок до и укључујући 2007. годину се чини реалним;
• ако се сматрају неопходним за успех активности регионалне сарадње у развоју, билатералне активности се могу имплементирати у Србији и Црној Гори и Косову (које нису земље партнери);
• водећи принцип холандске подршке је јасан захтев од самог региона; ово може бити од стране влада, цивилног друштва или приватног сектора;
Активност регионалне развојне сарадње ће бити подржана унутар следећих тема:
• повратак избеглица и расељених лица, интеграција мањина и проблем миграција;
• животна средина: повезивање са регионалним програмима у вези са животном средином да би земље у региону могле да испуне европске стандарде;
• развој приватног-сектора, кроз активности из области доброг управљања привредом, као што је унапређење пословне климе за локалне и стране компаније и интеграција у регионално тржиште. Министарство спољних послова (развојна сарадња) и привреде ће испитати на који начин ће се тај циљ остварити као и:
• да ли њихови појединачни инструменти могу бити боље усклађени
• промовисање владавине права, јавне и војне безбедности;
• подршка преко-граничним иницијативама општина у региону
Након завршетка сукоба у региону, званична помоћ развоју (ODA) западном Балкану се брзо смањила. Главни разлог овог смањења је била смањена потреба за хитном и хуманитарном помоћи. Главни циљеви ODA у региону су тренутно: повратак избеглица, обнова привредног система, добро управљање и макроекономска подршка.
Однос између ЕУ и региона је дефинисан Процесом стабилизације и придруживања. САП нуди земљама у региону конкретне изгледе за будуће чланство у ЕУ, уколико оне испуне привредне и политичке критеријуме, укључујући регионалну сарадњу. SAP је финансиран од стране ЕУ преко програма CARDS, који има буџет од 4.65 милијарди евра за период од 2002. до 2006.
Србија и Црна Гора и Косово се не налазе на листи земаља партнера, али представљају кључ за развој у региону као целини. Они су потенцијални дестабилизатор, где политички развој често врши утицај изван својих граница. Србија и Црна Гора играју битну улогу када је у питању Косово. Србија има највише избеглица и расељених лица на западном Балкану и проблем мањина на Косову је релевантан за даљи развој Македоније и Албаније. Због својих привредних потенцијала, Србија и Црна Гора је такође од привредног значаја за развој у региону.
У 1996, неколико земаља југоисточне Европе је успоставило Процес за сарадњу у југоисточној Европи (SEECP). Земље учеснице су Албанија, Македонија, Босна, Србија и Црна Гора, Бугарска, Румунија, Турска, Грчка и Хрватска (која је недавно постала чланица). SEECP се простире изван граница западног Балкана. Његова улога је да промовише регионалну сарадњу и јачање односа између земаља
|
|
|
Врх стране
|
Амбасаде су првенствено задужене за идентификацију активности су квалификоване као активности за финансирање развоја. Они процењују техничке и управљачке аспекте ових активности, као и аспекте везане за политику, преводећи их у услове које Министарства могу проценити. Једном када пројекат добије одобрење, амбасада је одговорна за праћење његове имплементације.
Имплементација хуманитарне и развојне помоћи за Србију се ослања на програме организација UNDP i OSCE. Холандија је имплементирала програм помоћи PSO; детаљан опис је садржан у документу PSO (види КОРИСНИ ДОКУМЕНТИ). Холандска Амбасада координира регионалним програмима. (http://nlembassy.org.yu )
Извор: Министарство за економске односе са иностранством
Implementation of humanitarian and development aid for Serbia relies on programmes of UNDP and OSCE organisations. Netherlands implemented PSO assistance programme; detailed description is contained in PSO document (look under USEFUL DOCUMENTS ). Regional programmes are coordinated by Netherlands Embassy. (http://nlembassy.org.yu )
Source Ministry of International Economic Relations
|
|
|
Врх стране
|
Секторски појекти (последња ангажовања 2003. године) и преко међународних организација и невладиних организација
л. Добро управљање (Изградња институција, реформа судства и полиције)
1. Развој Центра за сталну обуку судија и тужилаца (Центар за обуку судија) у Републици Србији
Оснивање и рад Центра за сталну обуку судија и тужилаца (Центар за обуку судија - JTC) у Републици Србији. Овај програм је имплементиран преко УНДП. (http://www.undp.org)
2. Унапређење судства и реформа затвора
Појачање ефикасности и независности судског система и побољшање капацитета српског затворског система према међународним стандардима. Овај програм је имплементиран преко OSCE. (www.osce.org/yugoslavia/)
3. Одговорност и образовање полиције
Подршка оснивању парламентарног под-комитета за полицију, у циљу повећања друштвене надлежности полицијске службе и наставка процеса унапређења демократске контроле полицијске службе у Србији. Овај програм је имплементиран преко OSCE.
4. Набавка рачунарске опреме и канцеларијских залиха за Народну скупштину Републике Србије као подршка волонтерима у Скупштини
Омогућава ефикаснији и обимнији рад Народне скупштине Србије, унапређењем процеса правне реформе. Овај програм је имплементиран преко OSCE.
5. Изградња демократских институција и учешће грађана у Републици Црној Гори
Ефикасно и регуларно јавно учешће и консултације при локалном одлучивању; институционализовање процеса јавног учешћа на општинском нивоу. Овај програм је имплементиран преко OSCE.
6. Фонд за унапређење капацитета–Министарство за економске односе са иностранством, Република Србија
Циљеви програма су: Агенција за стране инвестиције и унапређење стручности је оперативна; олакшани су улаз и оснивање за стране инвеститоре; коришћење ресурса развојне помоћи се редовно надгледа и редовно се процењује утицај; Ефикасно управљање средствима развојне помоћи преко стручног кадра. Овај програм је имплементиран преко UNDP.
7.Фонд за унапређење капацитета– Министарство рударства и енергетике, Република Србија
Циљеви програма су: Унапређење капацитета кадра – државних службеника унутар Министарства; повећана институционална способност Министарства; добро дефинисан и установњен институционални однос Министарства са другим Владиним органима; усклађивање законодавства са стандардима ЕУ / боља припрема Министарства за процес приступања ЕУ. Овај програм је имплементиран преко UNDP.
8.Фонд за унапређење капацитета– Министарство социјалне политике, Република Србија
Циљеви програма су: Реформа пензионог система и правни оквир, већа брига за пензионере; реформа система социјалне заштите и стварање механизама за боље разумевање нове привредне и демографске ситуације; побољшани информациони системи и повећан приступ квалитетној социјалној статистици. Овај програм је имплементиран преко UNDP.
9.Фонд за унапређење капацитета– Министарство финансија и привреде, Република Србија
Циљ развоја: Повећање ефикасности, надлежности и транспарентности у цивилној служби Србије. Циљ пројекта: побољшати унутрашњу способност МФ да води и надгледа процес привредне реформе у Србији. Овај програм је имплементиран преко UNDP.
10. Центар за заштиту и саветовање
Оснивање Центра за заштиту и саветовање да би се појачала институционализација и свестрани национални механизми заштите за (потенцијалне) жртве трговине људима у Србији. Овај програм је имплементиран преко OSCE.
11. Пројекат парламентарне подршке
Програм парламентарне подршке мисије OSCE (PSP) обухвата обуку, савет међународних експерата, студијске посете, и програм стажирања; унапређење активности повезивања парламентараца са јавношћу и повећање учешћа медија у свим сферама парламентарног рада. Овај програм је имплементиран преко OSCE.
ИИ. Развој приватног сектора
1. Лепа Србија- Омогућава стручно образовање незапосленима на дужи период, који ће затим бити запослени у фирмама које ће пројекат ангажовати на обнављању изабраних јавних зграда, јавних тргова и паркова у Београду и
|
|
|
Преглед алокације и процене реализације средстава
|
|
(Све вредности су у милионима евра)
|
|
Година
|
Алоцирано
|
Процена реализације
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
2000
|
4.600.000
|
DEM
|
2.351.977
|
|
|
|
2000
|
1.100.000
|
DEM
|
562.429
|
|
|
|
2000
|
1.300.000
|
DEM
|
664.690
|
|
|
|
2000
|
1.100.000
|
DEM
|
562.430
|
|
|
|
2000
|
3.500.000
|
DEM
|
1.789.550
|
|
|
|
2000
|
1.100.000
|
DEM
|
562.430
|
|
|
|
2000
|
1.700.000
|
DEM
|
869.210
|
|
|
|
2000
|
2.300.000
|
DEM
|
1.175.990
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
4.300.000
|
DEM
|
2.198.587
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.139.000
|
EUR
|
1.139.000
|
|
|
|
2001
|
2.215.000
|
EUR
|
2.215.000
|
|
|
|
2001
|
7.700.000
|
DEM
|
3.937.010
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.000.000
|
EUR
|
1.000.000
|
|
|
|
2001
|
2.000.000
|
DEM
|
1.022.600
|
|
|
|
2001
|
3.711.000
|
EUR
|
3.711.000
|
|
|
|
2001
|
1.034.000
|
EUR
|
1.034.000
|
|
|
|
2001
|
6.900.000
|
DEM
|
3.527.965
|
|
|
|
2001
|
11.600.000
|
DEM
|
5.931.080
|
|
|
|
2001
|
7.000.000
|
DEM
|
3.579.100
|
|
|
|
2001
|
2.400.000
|
DEM
|
1.227.120
|
|
|
|
2001
|
6.200.000
|
DEM
|
3.170.060
|
|
|
|
|
|
2001
|
2.300.000
|
DEM
|
1.175.990
|
|
|
|
2001
|
2.200.000
|
DEM
|
1.124.860
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2002
|
1.144.000
|
EUR
|
1.144.000
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2002
|
1.028.000
|
EUR
|
1.028.000
|
|
|
|
|
|
2002
|
1.000.000
|
EUR
|
1.000.000
|
|
|
|
2002
|
1.000.000
|
EUR
|
1.000.000
|
|
|
|
2002
|
4.081.000
|
EUR
|
4.081.000
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2003
|
1.055.020
|
USD
|
917.572
|
|
|
|
2003
|
1.071.071
|
USD
|
931.532
|
|
|
|
2003
|
5.794.801
|
EUR
|
5.794.801
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2004
|
34.935.631
|
EUR
|
34.935.631
|
|
|
|
|
|
|
|
2004
|
1.500.000
|
EUR
|
1.500.000
|
|
|
|
|
|
2004
|
3.405.233
|
EUR
|
3.405.233
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2005
|
1.452.463
|
EUR
|
1.452.463
|
|
|
|
|
|
|
|
2006
|
1.000.450
|
USD
|
870.112
|
|
|
|
2006
|
1.428.825
|
EUR
|
1.428.825
|
|
|
|
|
|
|
|
2007
|
1.432.291
|
EUR
|
1.432.291
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2008
|
1.217.500
|
EUR
|
1.217.500
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнер
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
|
|
Укупно (1 + 2)
|
118.157.230
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|