|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнери
Детаљан опис развојних партнера: стратегија, преглед алокације и процене реализације средстава, завршених активности, финансија
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Финска
|
|
|
|
|
Контакт
|
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Површина
|
338,145 кв. км
|
|
Становништво
|
5, 223, 442 (процена из јуна 2005.)
|
|
Језици
|
Фински, Шведски
|
|
Главни град
|
Хелсинки
|
|
Фискална година
|
календарска
|
|
Државно уређење
|
република
|
|
Шеф државе
|
Председник Тарја Холонен (од 1.марта 2000)
|
|
Председник владе
|
МАти Ванханен (од 24 јуна 2003)
|
|
Национални празници
|
Дан независности 6.12 (1917)
|
|
Бруто национални производ
|
$151.2 милијарде (2004)
|
|
Бруто национални производ по становнику
|
$29,000 (2004)
|
|
Валута
|
еуро
|
|
Учешће у међународним организацијама
|
AfDB, AsDB, Australia Group, BIS, CBSS, CE, CERN, EAPC, EBRD, EIB, EMU, ESA, EU, FAO, G- 9, IADB, IAEA, IBRD, ICAO, ICC, ICCt, ICFTU, ICRM, IDA, IEA, IFAD, IFC, IFRCS, IHO, ILO, IMF, IMO, Interpol, IOC, IOM, ISO, ITU, MIGA, NAM (guest), NC, NEA, NIB, NSG, OAS (observer), OECD, OPCW, OSCE, Paris Club, PCA, PFP, UN, UNCTAD, UNESCO, UNFICYP, UNHCR, UNIDO, UNMEE, UNMIK, UNMIL, UNMOGIP, UNTSO, UPU, WCO, WEU (observer), WFTU, WHO, WIPO, WMO, WTO, ZC
|
|
Извозни партнери
|
Шведска 11%, Немачка 10.6%, Русија 8.9%, УК 7%, САД 6.4%, Холандија 5.2%, Кина 4.1% (2004)
|
|
Увозни партнери
|
Немачка 16.2%, Шведска 14.1%, Русија 12.8%, Холандија 6.3%, Данска 5.3%, УК 4.6%, Француска 4.3% (2004)
|
|
|
Извоз у Републику Србију
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Увоз из Републике Србије
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Председник републике финске је Тарја Халонен (од 1. марта 2000.)
Председник владе је Мати Ванханен (од 24. јуна 2003), заменик је Еро Хеиналоума (од 24. септембра 2005).
Савет државе је постављен од стране председника и одговоран је влади.
Председник је изабран већином гласова на период од 6. година; избори су одржани 16. јануара 2000. и 6. фебруара 2000 (следећи избори ће бити одржани у фебруару 2006.); председник одређује премијера и заменика премијера из већинске странке или коалиције партија након парламентарних избора и скупштина одобрава овај избор.
Структура Владе:
• Министарство Унутрашњих
• Министарство за Социјална Питања и Здравље
• Министарство Одбране
• Министарство финансија of Finance
• Министарство Рада
• Министарство Правде
• Министарство Образовања
• Министарство Иностраних Послова
• Министарство за Трговину и Привреду
• Министарство Пољопривре и Шумарства
• Министарство Животне Средине
• Министарство Транспорта и Животне
• Кабинет Канцелара Правде
Финвера је финска званична извозна кредитна агенција (Export Credit Agency (ECA)). У власништву је државе. Кроз њене специјалне зајмове и гаранције, Финвера послује као посредник између финансијсјих програма ЕУ и финских малих и средњих предузећа.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Финска политика развоја је изграђена на основу миленијумске декларације УН и њен главни циљ је смањење сиромаштва. Развојна сарадња је изведена на начин који осигурава промоцију права жена и девојака, једнакост полова, друге форме социјалних једнакости, права деце, инвалида, домородаца и етничких мањина, и заштиту животне средине.
Ови принципи утичу на врсту пројеката и партнере у сарадњи које Финска подржава кроз развојну помоћ. Сваки пројекат је испитан пре одлуке о помоћи и посматран са тачке гледишта утицаја који ће имати, на пример на животну средину и статус жена.
Званични програм финске владе потврђије да ће Финска повећати издвајања за развојну помоћ на 0,7% од БНД до 2010. ако укупан економси раст то дозволи.
Финска је у рангу са просечним европским донатором, и у поређењу ОЕЦДа Финска је девета у свету по пружању развојне помоћи.
У билатералној сарадњи нагласак је стављен на помоћ најсиромашнијим земљама. Сарадња је посебно фокусирана на осам земаља: Етиопија, Кенија, Мозамбик, Замбија и Танзанија у Африци; Непал и Вијетнам у Азији и Никарагва у јужној Америци. Финска учествије и у подршци развоја у разним земљама и регионима које су у кризи или се опорављају. Ова подршка је краткорочна и каналисана је кроз удружене међународне организације за финансирање. У ове државе и регионе спадају Јужна Африка, Западни Балкан, Источни Тимор, Афганистан и Ирак.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
У политичким односима између Србије и Финске, издвајају се три фазе после другог светског рата.
Прво, за време хладног рата подела на Исток и Запад је окарактерисала статус обе земље. Упркос различитим социјалним системима, обе државе су остале изван војних блокова, форсирајући политику неутралности и неприпадностr. Међусобни међународни интереси огледали су се у личним контактима између лидера земаља, председника кеконена и Тита.
Друго, за време политичких немира и насилног растурања Југославије током деведесетих Финска је подржала међународни напор да се заустави насиље и нађе мирно решење између националних и етничких ентитета. Финска је послала своје трупе у мировну мисију УН и дала свој допринос дипломатском напору за решавање конфликта (кроз особе као што су Марти Ахтисари и Елизабет Рен). Финска се сложила са санкцијама уведеним од стране УН након њеног уласка у ЕУ 1995. Након дејтонског споразума 1995. и кумановског споразума 1999, Финска, као члан НАТО мировне мисије шаље своје трупе у Босну и Херцеговину (ИФОР/СФОР) и на Косово (КФОР).
Треће, као чланица ЕУ од 1995., односи Финске са Србијом се заснивају на смерницама политике ЕУ и заједничким одлукама. После улоге председника Ахтисарија у окончању бомбардовања Србије, Финска је у складу са својим капацитетима председавајућег у ЕУ, радила на промоцији демократских промена у Србији и стављања у функцију Пакта за Стабилност. Пре заоштравања конфликта на Косову, тадашњи министар иностраних послова, Тарја Халонен, је била у Београду у марту 1998. Рушење режима Слободана Милошевића је отворило нове шансе за развој билатералних односа који су били на врло ниском нивоу од раних деведесетих.
|
|
|
Врх стране
|
На донаторској конференцији у Бриселу 29.6.2001 финска влада је изразила жељу да започне сарадњу и бесповратно финансирање три сектора у Србији и Црној Гори – Заштиту Животне Средине, Образовање и Шумарство. Назначени износ је био 1,35 – 2,02 милиона еура за наредних неколико година.
Развој сарадње је важан део међународне политике Финске и међународних односа. Да би остварила разне циљеве, Финска користи различите мултилатералне (Save the Children, UNHCR, IFRC, ICRC, Finnish Church Aid, Finnish Red Cross) и билатералне канале у Србији.
Србија и Црна Гора је такође имала користи од финских регионалних програма помоћи (OSCE тематски прегледи), PISA и антикорупцијски програми који износе до 1 милион еура за 2000-2001 годину. Финска такође има значајан удео у програму за медије на Балкану (УНЕСКО), ICTY outreach program, и размена вести на Балкану ERNO (корисник је РТС).
Финска амбасада има фондове за тзв. Локалну сарадњу који су намењени за локалне мале пројекте. У 2004. око 12 малих пројеката је финасирано иѕ финске амбасаде, у просеку 6000 еура по пројекту (1000 – 20000). Амбасада је финансирала пројекте невладиних организација, рома и локалних савеза.
Помоћ је фокусирана на области државне службе, жена, деце, младих и угрожених група, живитну средину, здравље, побољшање безбедности, смањење сиромаштва и превенцију проблема у животној средини.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Преглед алокације и процене реализације средстава
|
|
(Све вредности су у милионима евра)
|
|
Година
|
Алоцирано
|
Процена реализације
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
2000
|
1.000.000
|
DEM
|
511.300
|
|
|
|
2000
|
3.300.000
|
DEM
|
1.687.290
|
|
|
|
|
|
2001
|
1.320.000
|
EUR
|
1.320.000
|
|
|
|
2001
|
1.000.000
|
DEM
|
511.299
|
|
|
|
|
|
2002
|
1.600.000
|
EUR
|
1.600.000
|
|
|
|
2002
|
1.600.000
|
EUR
|
1.600.000
|
|
|
|
2002
|
2.000.000
|
EUR
|
2.000.000
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнер
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|