|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Развојни партнери
Детаљан опис развојних партнера: стратегија, преглед алокације и процене реализације средстава, завршених активности, финансија
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Сједињене Државе
|
|
|
|
|
Контакт
|
Америчка агенција за међународни развој - УСАИД
|
|
Амбасада Сједињених Америчких Држава
|
|
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
|
Површина
|
9.826.630 квадратних километара
|
|
Становништво
|
300.000.000 (2006)
|
|
Језици
|
енглески, шпански (говори га значајна мањина)
|
|
Главни град
|
Вашингтон
|
|
Фискална година
|
1. октобар – 30. септембар
|
|
Државно уређење
|
Федерална република заснована на Уставу
|
|
Шеф државе
|
Председник Џорџ В. БУШ (од 20. јануара 2001.)
|
|
Председник владе
|
Председник Џорџ В. БУШ (од 20. јануара 2001.)
|
|
Национални празници
|
Дан независности, 4. јули (1776.)
|
|
Бруто национални производ
|
12.980 милијарди $ (према процени из 2006.)
|
|
Бруто национални производ по становнику
|
43.500 $ (према процени из 2006.)
|
|
Валута
|
амерички долар (УСД)
|
|
Учешће у међународним организацијама
|
AfDB, ANZUS, APEC, ARF, AsDB, ASEAN (партнер у дијалогу), Аустралијска група, BIS, CE (посматрач), CERN (посматрач), CP, EAPC, EBRD, FAO, G-5, G-7, G- 8, G-10, IADB, IAEA, IBRD, ICAO, ICC, ICCt (потписник), ICFTU, ICRM, IDA, IEA, IFAD, IFC, IFRCS, IHO, ILO, IMF, IMO, Интерпол, IOC, IOM, ISO, ITU, MICAH, NAM (гост), NATO, NEA, NSG, OAS, OECD, OPCW, OSCE, Париски клуб, PCA, УН, Савет безбедности УН UNCTAD, UNESCO, UNHCR, UNITAR, UNMEE, UNMIK, UNMIL, UNMOVIC, UNOMIG, UNRWA, UNTSO, UPU, WCL, WCO, WHO, WIPO, WMO, WTrO, ZC
|
|
Извозни партнери
|
Канада 23,4%, Мексико 13,3%, Јапан 6,1%, Кина 4,6%, Велика Британија 4,3%, Немачка 4% (2005)
|
|
Увозни партнери
|
Канада 16,9%, Кина 15%, Мексико 10%, Јапан 8,2%, Немачка 5% (2005)
|
|
|
Извоз у Републику Србију
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Увоз из Републике Србије
|
|
(Све вредности су у милионима долара)
|
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
Коментар
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Врх стране
|
|
|
Законодавство
• Конгрес
• Главна канцеларија за контролу
• Сенат
• Штампарија Владе
• Архитекта Капитола (задужен за одржавање комплекса на Капитолу)
• Конгресна Библиотека
• Ботаничка башта Сједињених Држава
• Конгресна канцеларија за буџет
Извршна власт
• Председник
• Потпредседник
• Извршна канцеларија председника
• Бела кућа
• Служба за управљање и буџет
• Канцеларија потпредседника
• Канцеларија државне службе за контролу лекова
• Веће економских саветника
• Канцеларија за унапређење политике
• Савет за квалитет животне средине
• Канцеларија за политику науке и технологије
• Савет државне безбедности
• Канцеларија трговинског представника САД
• Администрација
Судство
• Врховни суд Сједињених Држава
• Федерални апелациони суд Сједињених Држава
• Апелациони суд Сједињених Држава
• Апелациони суд за оружане снаге Сједињених Држава
• Окружни судови Сједињених Држава
• Апелациони суд Сједињених Држава за права ветерана
• Територијални суд
• Административна канцеларија федералног судског центра судова Сједињених Америчких Држава
• Суд Сједињених Држава за међународну трговину
• Комисија за пресуде Сједињених Америчких Држава
• Порески суд Сједињених Америчких Држава
УСАИД је независна владина агенција за међународну сарадњу чију целокупну спољну политику води Министар спољних послова. Седиште УСАИД-а је у Вашингтону, а његове канцеларије на терену постоје широм света. (За организациону шему УСАИД-а видети: http://www.usaid.gov/about_usaid/orgchart.html). Активности су конципиране тако да подрже дугорочан и правичан привредни раст и унапређење циљева спољне политике САД путем подршке: привредном развоју, пољопривреди и трговини, општем здрављу, демократији, спречавању сукоба и хуманитарној помоћи.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
УСАИД обезбеђује помоћ у четири региона света: у подсахарској Африци, Азији и на Блиском Истоку, у Латинској Америци и на Карибима, у Европи и Евроазији.
УСАИД делује у областима пољопривреде, демократије и управљања, привредног раста, животне средине, образовања, здравства, глобалног партнерства, и хуманитарне помоћи у више од 100 земаља. УСАИД такође ради у такозваним “cross-cutting” секторима, а то су: транзиционе иницијативе, приватна и добровољна сарадња, решавање сукоба, вода, жене у развоју.
У Источној Европи и Евроазији и регионална и билатерална стратегија се фокусирају на три суштинске области: привредно реструктуирање и раст, демократију и управљање, и социјалну димензију транзиције. Поред тога, УСАИД развија међусекторски приступ у циљу решавања критичних препрека и промењених околности у региону. Током 2003/2004. године, активности су укључивале: подизање профила вредности присутних у програму транзиције; систематско решавање сукоба и корупције кроз програмску анализу и дизајн и даљи развој иницијатива друштвеног сектора да би се прошириле користи од реформе и одржала подршка јавности за њу.
|
|
|
Врх стране
|
|
|
|
Врх стране
|
|
Односи између Сједињених Америчких Држава и Републике Србије (успостављени 1881. године) и Југославије су увек били традиционално пријатељски и интензивни, са изузетком последње деценије. Ово се одразило, између осталог, на подршку САД-а у стварању прве заједничке државе 1918. године (подршка праву народа на самоопредељење), савезништво у два светска рата, развијене политичке односе и значајну економску помоћ коју је САД обезбедила Југославији након Другог светског рата.
Од почетка југословенске кризе 1991. године до демократских промена у Србији 2000. године, билатерални односи су прошли кроз неколико фаза, али посматрано у целини они стагнирају и заостају. САД су водиле политику међународних санкција против СРЈ и њене изолације. Од 1998. године па надаље САД су заузеле другачији став. Након почетка НАТО кампање, дипломатски односи између СРЈ и САД су прекинути 25. марта 1999.
Без обзира на различите услове које су постављале САД vis-a-vis СРЈ (Србије) за укидање санкција, главни разлог њиховог продужења је био амерички став према политици Милошевићевог режима.
Након победе демократских снага у Србији билатерални односи су знатно побољшани у свим областима. Дипломатски односи су обновљени 17. новембра 2000. и настављени на нивоу амбасада. Постојало је неколико југословенско-америчких контаката на високим и највишим нивоима (председник СРЈ В. Коштуница, потпредседник Савезне Владе М. Лабус, српски премијер З. Ђинђић, српски потпредседници Владе Н. Човић и Ж. Кораћ и други су посетили САД). САД су чврсто подржале пријем СРЈ у УН и друге међународне организације, а извршна председничка одлука од 12. октобра 2000. и 19. јануара 2001. је укинула већину санкција. САД је укинуо нафтни ембарго и уклонио забрану за цивилне летове; финансијске трансакције и отварање нових рачуна у САД су омогућени (осим за представнике бившег режима); САД је дозволила инвестиције у СРЈ. Ситуација са раније замрзнутим средствима остаје непромењена, али су у току разговори у циљу њиховог одмрзавања. Процедура за добијање статуса нормалног трговинског партнера (третман најповлашћеније нације) је започет. Паралелно са активностима усмереним ка потпуном укидању санкција САД су значајно прошириле хуманитарну помоћ и привредну подршку реформама у СРЈ, на тај начин демонстрирајући своју подршку демократским снагама у Србији. Успешна сарадња између власти две земље је усмерена ка решавању проблема у јужној Србији као и контактима у вези са ситуацијом на Косову и Метохији, имајући у виду имплементацију УНСБ резолуције 1244. Сарадња је заснована на борби против међународног тероризма.
Од 5. октобра 2000. године до данас, потписани су следећи споразуми са САД: Споразум о обнављању дипломатских односа између СРЈ и Сједињених Држава, Споразум између Владе САД и Владе СРЈ о економској, техничкој и осталој помоћи и Споразум о унапређењу инвестиција између Владе САД и Владе СРЈ.
Извор: Министарство спољних послова Србије и Црне Горе
|
|
|
Врх стране
|
Стратегија рада УСАИД -а у Србији обухвата три главне области: демократију и управљање; развој локалних заједница и локалне самоуправе и свеобухватну реформу економске политике која има за циљ успостављање одрживог раста приватног сектора и економску интеграцију са Европом.
Визија УСАИД -а за Србију је функционално мултиетничко друштво у којем постоје разумни изгледи за успостављање отворене тржишне привреде и где влада систем непристрасног судства. Визија подразумева друштво у коме људи имају могућности да буду информисани и да по том основу бирају и учествују у сопственом социоекономском опоравку. У том смислу, мисија настоји да спроведе активности и изгради синергију на бази три стратешка циља:
• Убрзани развој и развој приватног предузетништва. Циљ ће бити постигнут креирањем отворене, конкурентне и ефикасне слободне тржишне привреде, а резултати ће бити видљиви кроз повећање бруто националног производа (БНП), извоза и веће стопе запослености (равномерно распоређене по половима).
• Ефикасније, ажурније и одговорније демократске институције. Овај циљ биће постигнут повећањем нивоа оспособљености кадрова и конкурентности независних медија, јачањем капацитета грађанског друштва, политичких партија и синдиката да представљају и служе грађанима, јачањем законитости и успостављањем процедура и праксе која ће за резултат имати слободне и фер изборе.
• Веће учешће информисаних грађана у доношењу политичких и економских одлука. Циљ ће бити постигнут мобилизацијом грађана и њиховим повећаним учешћем у процесу одлучивања и активностима што ће резултирати моменталним побољшањем услова живота у локалним заједницама. Испуњењу циља допринеће и успостављање ефикасније, ажурније и одговорније локалне самоуправе. Овај програм је усмерен на то да омогући грађанима у локалним заједницама да сами дефинишу своје развојне приоритете, и да се директно ангажују у решавању тих приоритета, чиме повећавају животни стандард у својим заједницама. Испуњење тог циља је у директној вези за циљем 2 који је усредсређен на подстицање директног учешћа грађанског друштва у процесима доношења одлука, пружање помоћи демократски оријентисаним партијама у ефикаснијем успостављању односа са бирачима, подршку независним медијима који треба да буду конкурентни на тржишту и да пруже грађанима објективне информације, затим, јачање законитости и процедура којима ће се обезбедити спровођење фер и праведног политичког такмичења путем избора.
|
|
|
Врх стране
|
Канцеларија за општи развој УСАИД /СЦГ/Србија је одговорна за управљање ЦРДА (САДА) програмом, са канцеларијама на терену у Новом Саду, Ужицу и Нишу у циљу обезбеђивања боље имплементације. ЦРДА се имплементира преко кооперативних споразума са пет америчких НВО.
Америчка фондација за развој (ADF) сарађује са Универзитетом из Делавера/FLAG International, Arbeiter Samariter Bund Deutschland (ASB), Међународним извршним снагама и локалним партнерима на имплементацији ЦРДА програма у региону Војводине. Њихова регионална канцеларија се налази у Новом Саду.
Међународни развој пољопривредне сарадње/Добровољци у страним активностима сарадње (ACDI/VOCA) у сарадњи са Градским институтом, Међународним стратешким консалтингом и локалним партнерима активан је у централној Србији. Њихова регионална канцеларија се налази у Крагујевцу.
CHF International (CHF) у сарадњи са локалним партнерима ради у источној и југоисточној Србији. Њихове регионалне канцеларије се налазе у Нишу, Зајечару, Лесковцу и Врању са истуреним канцеларијама у Прешеву.
Mercy Corps International у сарадњи са Deloitte Touche Tohmatsu Emerging Markets је одговоран за југозападну Србију. Њихова регионална канцеларија се налази у Крушевцу, а истурена канцеларија у Новом Пазару и Прокупљу.
Међународна организација за помоћ и развој (IRD) ради у западној Србији и сарађује са Уједињеним методистичким комитетом за помоћ (UMCOR) i Camp, Dresser and McKee, Inc. (CDM). Регионална канцеларија се налази у Ужицу са истуреним канцеларијама у Шапцу и Ваљеву.
Од имплементаторске организације се захтева да идентификује заједнице које ће учествовати у програму. Критеријуми коришћени при избору заједнице укључују њене потребе, прихватање концепта програма од стране заједнице, спремност да допринесе и суделује, општинску сарадњу, и прилику за изузетан напредак на пољу привредног развоја или етничког помирења. Након што је почетни избор заједница направљен, локално становништво се организује у комитете одговорне за идентификацију и давање првенства локалним потребама, мобилишући заједницу и друге ресурсе, и контролишући имплементацију пројекта.
Да би се обезбедила одговорност и транспарентност, невладине организације, имплементатори ЦРДА програма, директно управљају свим активностима набавке, под надзором комитета заједнице. НВО подржавају акције заједнице омогућавајући организацију заједнице, обезбеђујући циљну техничку помоћ и обуку, обезбеђујући техничку и економску одрживост пројекта, као и одрживост у складу са животном средином и обезбеђујући контролу и надзор. Где је то могуће, имплементаторска организација ће охрабривати решења и олакшати сарадњу међу заједницама и владама ради промовисања одрживих пројеката.
Од имплементаторских НВО се такође очекује да идентификују групе заједница које ће образовати групације са природним географским, социјалним, или економским везама. Програм ЦРДА верује да ће група заједница понудити регионално решење за проблеме који су изван могућности једне заједнице, или понудити заједничку експлоатацију ресурса који су неискоришћени због расправа, као што је заједнички извор воде.
Имплементаторска организација ЦРДА финансира пројекте на основу њиховог социјалног или економског утицаја, одрживости, широке грађанске партиципације у идентификацији и имплементацији пројекта, као и доприноса заједнице, владе, и других врста доприноса. Постоје четири категорије пројеката које могу бити финансиране средствима ЦРДА програма. То су пројекти који укључују грађанско учешће, јавне радове, стицање дохотка и активности побољшања животне средине.
|
|
|
Врх стране
|
1. Унапређење заједнице и локалног развоја у Србији
Петогодишњи програм за цивилно друштво, вредан 200 милиона долара, је покренут лета 2001. године. Ревитализација заједнице демократским деловањем (CRDA или САДА!) http://sada.usaid.org.yu
Програм за реформу локалне самоуправе у Србији
Петогодишњи програм вредан 29,8 милиона долара је покренут на јесен 2001. године СЛГРП ради на локалном нивоу у 86 општина у циљу побољшања општинског управљања и способности. http://www.slgrp.usaid.org.yu
“Alt-Net” програм помаже избеглицама и интерно расељеним лицима.
2. У настојању да унапреди привредни раст и развој приватног сектора у Србији, УСАИД предузима следеће активности:
Унапређење привредне политике и институција, пројекат реформе трговинског суда, банкарство и макроекономску реформу, развој тржишта некретнина, интеграција тржишта и регионалну интеграцију (подршка приступању СTO), привредно реструктуирање, унапређење конкурентности, алтернативно финансирање и мобилизацију кредита, политику пореза и администрацију пореза, борбу против криминала и корупције.
3. Са циљем да унапреди грађанско друштво и владавину закона у Србији, УСАИД обезбеђује подршку организацијама грађанског друштва и сектору грађанског друштва, демократским и независним синдикатима, независним медијима, политичком процесу и изборима, владавини закона, као и активностима против трговине људима
|
|
|
Преглед алокације и процене реализације средстава
|
|
(Све вредности су у милионима евра)
|
|
Година
|
Алоцирано
|
Процена реализације
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Назив
|
Година
|
Вредност
|
Валута
|
€ (Евра)
|
|
|
|
2000
|
10.000.000
|
USD
|
8.697.203
|
|
|
|
2000
|
6.100.000
|
USD
|
5.305.294
|
|
|
|
2000
|
12.000.000
|
USD
|
10.436.643
|
|
|
|
2000
|
6.000.000
|
USD
|
5.218.322
|
|
|
|
2000
|
23.500.000
|
USD
|
20.438.427
|
|
|
|
2000
|
11.500.000
|
USD
|
10.001.783
|
|
|
|
2000
|
8.000.000
|
USD
|
6.957.762
|
|
|
|
|
|
2001
|
5.000.000
|
USD
|
4.348.601
|
|
|
|
2001
|
9.440.000
|
USD
|
8.210.160
|
|
|
|
2001
|
5.450.000
|
USD
|
4.739.976
|
|
|
|
|
|
2001
|
2.000.000
|
USD
|
1.739.441
|
|
|
|
2001
|
1.550.000
|
USD
|
1.348.066
|
|
|
|
2001
|
1.400.000
|
USD
|
1.217.608
|
|
|
|
2001
|
8.000.000
|
USD
|
6.957.762
|
|
|
|
2001
|
22.880.000
|
USD
|
19.899.200
|
|
|
|
|
|
2001
|
2.400.000
|
USD
|
2.087.329
|
|
|
|
2001
|
2.000.000
|
USD
|
1.739.441
|
|
|
|
2001
|
15.000.000
|
USD
|
13.045.804
|
|
|
|
2001
|
9.990.000
|
USD
|
8.688.506
|
|
|
|
2001
|
3.500.000
|
USD
|
3.044.021
|
|
|
|
|
|
|
|
2002
|
9.950.000
|
USD
|
8.653.717
|
|
|
|
2002
|
4.500.000
|
USD
|
3.913.741
|
|
|
|
2002
|
4.000.000
|
USD
|
3.478.881
|
|
|
|
2002
|
1.120.000
|
USD
|
974.087
|
|
|
|
2002
|
1.250.000
|
USD
|
1.087.150
|
|
|
|
2002
|
2.090.000
|
USD
|
1.817.715
|
|
|
|
2002
|
6.000.000
|
USD
|
5.218.322
|
|
|
|
2002
|
36.330.000
|
USD
|
31.596.938
|
|
|
|
2002
|
1.250.000
|
USD
|
1.087.150
|
|
|
|
2002
|
3.000.000
|
USD
|
2.609.161
|
|
|
|
|
|
2002
|
3.350.000
|
USD
|
2.913.563
|
|
|
|
|
|
2003
|
11.760.000
|
USD
|
10.227.911
|
|
|
|
2003
|
2.500.000
|
USD
|
2.174.301
|
|
|
|
2003
|
4.510.000
|
USD
|
3.922.438
|
|
|
|
2003
|
5.750.000
|
USD
|
5.000.892
|
|
|
|
2003
|
9.500.000
|
USD
|
8.262.343
|
|
|
|
|
|
2003
|
1.380.000
|
USD
|
1.200.214
|
|
|
|
2003
|
9.500.000
|
USD
|
8.262.343
|
|
|
|
2003
|
43.750.000
|
USD
|
38.050.263
|
|
|
|
|
|
2003
|
2.000.000
|
USD
|
1.739.441
|
|
|
|
2003
|
1.290.000
|
USD
|
1.121.939
|
|
|
|
|
|
2004
|
6.540.000
|
USD
|
5.687.971
|
|
|
|
|
|
2004
|
3.230.000
|
USD
|
2.809.197
|
|
|
|
2004
|
2.900.000
|
USD
|
2.522.189
|
|
|
|
|
|
|
|
2004
|
1.900.000
|
USD
|
1.652.469
|
|
|
|
2004
|
5.700.000
|
USD
|
4.957.406
|
|
|
|
|
|
2004
|
43.860.000
|
USD
|
38.145.932
|
|
|
|
2004
|
1.500.000
|
USD
|
1.304.580
|
|
|
|
2004
|
5.560.000
|
USD
|
4.835.645
|
|
|
|
2004
|
3.550.000
|
USD
|
3.087.507
|
|
|
|
2004
|
3.550.000
|
USD
|
3.087.507
|
|
|
|
|
|
2005
|
3.150.000
|
USD
|
2.739.619
|
|
|
|
2005
|
1.000.000
|
USD
|
869.720
|
|
|
|
|
|
2005
|
4.720.000
|
USD
|
4.105.080
|
|
|
|
2005
|
1.540.000
|
USD
|
1.339.369
|
|
|
|
2005
|
4.150.000
|
USD
|
3.609.339
|
|
|
|
|
|
2005
|
2.206.000
|
USD
|
1.918.603
|
|
|
|
|
|
2005
|
30.953.000
|
USD
|
26.920.452
|
|
|
|
2005
|
2.160.000
|
USD
|
1.878.596
|
|
|
|
2005
|
2.900.000
|
USD
|
2.522.189
|
|
|
|
2005
|
4.080.000
|
USD
|
3.548.459
|
|
|
|
|
|
2006
|
2.600.000
|
USD
|
2.261.273
|
|
|
|
2006
|
4.115.000
|
USD
|
3.578.899
|
|
|
|
2006
|
1.200.000
|
USD
|
1.043.664
|
|
|
|
2006
|
11.300.000
|
USD
|
9.827.839
|
|
|
|
2006
|
4.720.000
|
USD
|
4.105.080
|
|
|
|
2006
|
1.540.000
|
USD
|
1.339.369
|
|
|
|
2006
|
22.962.000
|
USD
|
19.970.517
|
|
|
|
2006
|
7.982.000
|
USD
|
6.942.107
|
|
|
|
2006
|
9.400.000
|
USD
|
8.175.371
|
|
|
|
2006
|
4.000.000
|
USD
|
3.478.881
|
|
|
|
|
|
2007
|
10.882.000
|
USD
|
9.464.296
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
2008
|
9.442.060
|
USD
|
8.211.951
|
|
|
|
|
| | | | |