ИСДАКОН

 
Извештаји
Вести
Претраживач
Документи
Линкови
О нама
Информациони систем
Сектор за фондове ЕУ и развојну помоћ, Министарство финансија Републике Србије
Логовање
Корисничко име
 
Шифра
 
Нови корисник? Регистрација




Питања
Име и презиме
 
E-mail
 
Питање/сугестија
 

Развојни партнер

   
ИД Картице
Развојни партнери
Детаљан опис развојних партнера: стратегија, преглед алокације и процене реализације средстава, завршених активности, финансија
 

  Међународни монетарни фонд


  Општи подаци   Организациона структура   Стратегија развојне помоћи   Извор средстава   Финансијски инструменти   Опис процедура   Корисни линкови
  Чланство СФРЈ-СЦГ   Стратегија за Републику Србију   Финансијски инструменти за Републику Србију   Програм помоћи Републици Србији   Корисни документи


  Контакт

Међународни монетарни фонд
Име и презиме
Harald Hirschhofer
Функција
Стални представник
Телефон
+381 11 3027369
Телефакс
+381 11 3283843
E-mail
hhirschhofer@imf.org
 
Сектор за програмирање и управљање фондовима ЕУ и развојном помоћи
Име и презиме
Мићо Басара
Функција
Руководилац ИСДАКОН пројекта
Телефон
+381 11 201 5636
Телефакс
+381 11 3611 592
E-mail
Mico.Basara@spinnaker-nt.com
 
Врх стране


О развојном партнеру
Међународни монетарни фонд - ММФ је јединствена међународна финансијска институција. ММФ је основан 1945., након Монетарне и финансијске конференције Уједињених Нација одржане у Бретон Вудсу, Њу Хемпшир (познатија као Бретон Вудс конференција). Бретон Вудс конференцији су присуствовали представници из 45 држава. ММФ је основан међународним споразумом у циљу унапређења светске економије и њиме руководи чланство од 184 државе које обухвата готово све државе света. ММФ је централна институција међународног монетарног система—система међународног плаћања и међусобног курса различитих националних валута који омогућава пословање између држава чланица. Циљ ММФ-а је спречавање криза у систему путем охрабривања држава да прихвате стабилну економску политику; ММФ је такође—као што му и име говори—фонд који могу употребити државе чланице којима треба привремено финансирање у циљу решавања проблема платног биланса. Циљ ММФ-а је глобални напредак кроз подстицање: 1 – Уравнотеженог ширења светске трговине, 2 – Стабилности девизног курса, 3 – Избегавања конкурентних девалвација, и 4 – Уредног решавања проблема платног биланса. Дефиниција валута: Посебно право вучења (СДР). СДР, посебно право вучења, је међународна резерва средстава коју је увео ММФ 1969. године (у Првом амандману свога Споразума) због забринутости чланица ММФ-а да текуће залихе и очекивани раст међународних резерви могу бит недовољне да подрже експанзију светске трговине. СДР вредност се одређује свакодневно на основу четири главне валуте: евра, јапанског јена, фунте стерлинга, и америчког долара. 01.07.2004, 1 СДР = УС$1.48. Ова група од четири валуте се проверава на сваких пет година да би се потврдило да су то репрезентативне валуте које се користе у међународним трансакцијама, и да тежине додељене тим валутама одражавају њихову важност у светском трговинском и финансијском систему. СДР је уведено као додатни фонд резерви, које ММФ може периодично "додељивати" чланицама или повлачити када се за тим појави потреба. СДР—понекад познато као "папирно злато" иако нема физички облик—расподељено је државама чланицама (у виду књиговодствених ставки) као проценат њихових квота. До сада је ММФ доделио 21.4 милијарду СДР (око 32 милијарде$ ) својим државама чланицама.
Валута
СДР
Фискална година
/
Седиште
Вашингтон Д.Ц., САД
Чланство
184 државе

Врх стране
ММФ помаже државама чланицама тако што:

1 – Надзире привредни и финансијски развој и политику, у државама чланицама и на глобалном нивоу, и даје савете својим члановима на основу свог педесетогодишњег искуства. Он прегледа и надзире националну и глобалну привреду и финансијски развој и саветује чланице о њиховој привредној политици. Према Споразуму ММФ надгледа међународни монетарни систем, укључујући строги "надзор"—т.ј.«преглед»—политике девизног курса својих држава чланица. Такође у складу са Споразумом свака држава чланица се обавезује да сарађује са ММФ у настојању да осигура редовну размену и унапреди стабилан систем девизног курса. ММФ спроводи надзор у три смера: надзор на државном, светском и регионалном нивоу;
2 – Кредитира државе чланице са проблемом платног биланса, не само у циљу обезбеђивања привремених средстава финансирања, већ као подршка прилагођавању и политици реформи усмереној на решавање проблема у основи. Он кредитира те државе чврстом валутом да би се подржало прилагођавање и реформска политика уведена у циљу поправљања платног биланса и подршке одрживом расту; ММФ позајмљује страну валуту државама са проблемом платног биланса. Кредит ММФ-а олакшава прилагођавање које држава мора да прође да би усагласила потрошњу са приходом, те унапредила платни биланс. Кредитирање ММФ-а је намењено за пружање подршке политици, укључујући структурне реформе, које ће трајно побољшати позицију државног платног биланса и тенденције раста;
3 – Техничка подршка – Обезбеђује владама и централним банкама својих држава чланица техничку подршку и обуку у својим стручним областима. ММФ нуди широк спектар техничке помоћи, као и обуку за функционере владе и централних банака, у својим стручним областима. ММФ најчешће обезбеђује техничку подршку и обуку у четири области: ојачавању монетарног и финансијског сектора кроз савете о регулисању банковног система, надзору и реструктурисању, управљању девизним средствима и пословању, обрачуну и измирењу платног система, и структури и развоју централних банака; он подржава јаку буџетску политику и управљање путем савета о пореској и царинској политици и администрацији, креирања буџета, управљања потрошњом, нацрта мреже социјалног осигурања, и управљања унутрашњим и спољашњим дугом; сакупљања, руковођења, и ширења статистичких података и побољшања квалитета података; нацрта и прегледа економских и финансијских законодавства.

1 - Квоте - Средства ММФ-а углавном потичу из уплата квота (или капитала) које државе плаћају за приступ ММФ-у, или из наредних периодичних ревизија у којима се те квоте повећавају. Државе плаћају 25 посто својих квота претплате у виду посебног права вучења (СДР) или у главним валутама, као нпр. америчким доларима или јапанским јенима; ММФ може захтевати да остатак, исплатив у валути државе чланице, буде доступан за кредит у случају потребе. Квоте одређују не само исплату учешћа државе, већ и суму за финансирање коју она може добити од ММФ, и њен удео у расподели СДР.
2 – Позајмица ММФ-а – Ако је потребно, ММФ може узети позајмицу да би допунио средства која су на располагању из његових квота. ММФ има две групе трајних аранжмана за позајмице у случају било какве претње међународном монетарном систему:
- Генерални кредитни аранжмани (ГАБ), су основани 1962.године, имају 11 учесника (владе или централне банке Групе десет индустријализованих држава и Швајцарске), и
- Нови Кредитни Аранжмани (НАБ), уведени 1997.године, које чини 25 држава и институција учесница. Са ова два аранжмана, ММФ има готово 34 милијарде СДР (око 50 милијарди долара) на располагању за позајмице.

ММФ има различите политике кредитирања или "олакшице" које су се мењале током година да би испуниле потребе чланства. Рок отплате, услови отплате и кредитни услови за ове олакшице се мењају, према врсти проблема са платним билансом и околностима на које се односе. Изабране кредитне олакшице ММФ-а су:

Стенд-бај Аранжмани - СБА представљају основу кредитне политике ММФ-а, као и посебне технике одобравања финансијске помоћи државама чланицама. СБА представљају одлуку ММФ-а да се државама чланицама гарантује могућност да откупљују стране валуте од ММФ-а током одређеног временског периода и до одређеног износа, уколико држава чланица поступа у складу са критеријумима прихваћеним у писму о намери, као услов за одобравање и имплементацију СБА. ММФ држави чланици даје потврду са којом може подизати новац до одређеног износа, обично у трајању од 12 до 18 месеци, у циљу решавања краткорочног проблема са платним билансом. Техника СБА је једна од најоригиналнијих иновација у послератном међународном финансирању и међународном закону. Одобравање СБА је почело 1952. године, али је до његове институционализације дошло тек 1978. године са увођењем дефиниције СБА у Споразум ММФ-а.

Олакшица проширеног фонда-ЕФФ - Подршка ММФ-а путем олакшице проширеног фонда обезбеђује да држава чланица може подизати средства до наведеног износа, обично током три до четири године, као помоћ у превазилажењу економских проблема који узрокују озбиљне слабости у њеном платном билансу.

Олакшица за смањење сиромаштва и раст - ПРГФ (која је заменила Олакшицу унапређеног структурног прилагођавања у новембру 1999.године). Олакшица путем ниске каматне стопе која треба да помогне најсиромашнијим државама чланицама да се суоче са дуготрајним проблемима платног биланса (види страну 46, "Нови приступ смањењу сиромаштва"). Трошкови корисника зајма су субвенционисани кроз средства прикупљена претходном продајом злата у власништву ММФ-а, заједно са кредитима и зајмовима које ММФ-у у ту сврху обезбеђују његови чланови.

Олакшица додатних резерви -СРФ – Обезбеђује додатно краткорочно финансирање држава чланица у случајевима ванредних проблема са платним билансом који настају као последица изненадног губитка сигурности на тржишту који се одражава кроз одлив капитала. Каматна стопа на кредите СФР укључује доплату преко уобичајене каматне стопе ММФ-а.

Помоћ у хитним случајевима-ЕА – Уведен 1962.године као помоћ чланицама у борби са проблемима платног биланса који настају као последица изненадне и непредвидљиве природне катастрофе, овај вид помоћи је 1995.године проширен тако да обухвата одређене ситуације након престанка војних сукоба који нарушавају институционалне и административне капацитете земаља чланица.

Чланице које користе средства ММФ-а морају да имају захтев за платним билансом. Чланица која узима позајмицу не може да користи средства ММФ-а без подношења захтева за платним билансом, а износ тих средстава не може премашити суму из захтева. Кредитирање се обично обавља у аранжману ММФ-а, који је сличан условној кредитној линији и повезан са имплементацијом програма економске реформе у државама чланицама. Када држава затражи финансирање од стране ММФ-а тако што пошаље захтев за одобрење финансијског аранжмана, она може бити у стању економске кризе или близу те кризе, њена валута може бити угрожена на страним берзама а њене међународне резерве смањене, економска активност у стагнацији или паду, док ниво банкрота може бити повећан. ММФ даје владама држава савете у вези са економском политиком која најефикасније може решити њихов проблем. Да би ММФ обезбедио финансирање он мора да се договори са владама држава о програму политика усмерених на испуњење специфичних, квантификованих циљева везаних за спољни развој, монетарну и финансијску стабилност и одрживи раст. Детаљи програма су наведени у "писму о намерама" које влада шаље Генералном директору ММФ-а. Након тога, ММФ даје кредите према различитим политикама или "олакшицама". Програм који финансира ММФ дизајнирају владе држава у блиској сарадњи са особљем ММФ-а, и он је прилагођен посебним потребама и околностима те државе. Ово је неопходно да би програм био ефикасан и да би влада добила подршку нације за програм. Таква подршка—или "локална својина"—је од суштинске важности за успех програма. Сваки програм је флексибилно дизајниран, тако да током своје имплементације може бити преиспитан и преправљен у случају промењених околности. Многи програми су измењени током имплементације.
ММФ заједно са владама држава чланица редовно прати испуњење програма у току његове имплементације кроз слање мисије у државу чланицу. Након постизања споразума у овој фази дефинишу се нови квантитативни параметри и макроекономски показатељи. Овај процес надзора је веома битан због испуњавања претходно договорених квантитативних индикатора који су услов за одобравање следећих транши, као и за његову успешну имплементацију.

Врх стране


СРЈ је чланица ММФ-а још од његовог оснивања. Током периода од 1945. до 1990.године, СРЈ је најчешће сарађивала са ММФ-ом у форми Стенд-бај аранжмана(12). Најинтензивнији период сарадње је био током деценије између 1978. и 1988. године, када је уговорено 7 СБА, пошто је тада дошло до великог раскорака у послератном привредном развоју СРЈ. Током тог периода, СБА је представљао само споредни извор финансирања дефицита платног биланса СРЈ, зато што је нето износ аранжмана покривао само 3% читаве суме дефицита платног биланса СРЈ.
Са распадом СРЈ и након увођења санкција УН СЦ према СРЈ 1992. године, Одбор директора ММФ-а је усвојио Одлуку о условима права наследства СРЈ на СРЈ чланство у ММФ-у. Одлука је донесена 14. децембра 1992. и била је продужавана током година у нади да ће СРЈ испунити услове из те Одлуке. Иако је СРЈ испунила услове из Одлуке након завршетка санкција, СРЈ је званично наследила чланство у ММФ-у 14. децембра 1992.

Као држава чланица, СЦГ се квалификовала за финансијску подршку у циљу превазилажења потребе платног биланса. Иако ММФ има дефинисану процедуру за одобравање подршке држави чланици на “државној основи” и нема регионалну или временски ограничену стратегију и приступ, он има веома активну улогу у унапређењу своје финансијске и техничке подршке. Такав активан приступ се најбоље види кроз стварање нових инструмената за кредитирање која прате кретања у међународној економији и политици.
Када држава чланица достави захтев за одобравање финансијског споразума, почиње поступак у складу са дефинисаним процедурама Споразума ММФ-а. Ова правила се примењују за све државе чланице које имају потребу за платним билансом, а такође се односе и на СЦГ/Републику Србију.
Претходни део, као и претходно поглавље чланство СРЈ/СЦГ, дају широко објашњење стратегије коју Република Србија треба да спроводи у настојању да испуни резултате и очекивања дефинисана у Писму о намерама. Тренутно, СЦГ/Република Србија користи Олакшицу проширеног фонда одобрену 14.маја 2002.године.

Током последње четири године, СЦГ/Република Србија користи разне врсте инструмената за кредитирање одобрене од стране ММФ-а. “Нова” сарадња са ММФ је почела са Олакшицом након конфликта, да би се исплатили прелазни зајмови које су Републици Србији дале Швајцарска и Холандија у циљу елиминисања заосталих дугова према ММФ-у. Сарадња се наставила кроз једанаестомесечне Стенд-бај аранжмане, одобрене јуна 2001, који су подигнути у целости. Република Србија је добила трогодишњу Олакшицу проширеног фонда, која је одобрена у мају 2002.
Врх стране
Најновији финансијски аранжмани:

    Одобрење     Крај    Одобрени износ   Подигнути износ
Врста     Датум     Датум    (СДР милиона)   (СДР милиона)
Олакшица проширеног фонда     14.05.2002    13.05.2005   650.00    400.00
Стенд-бај олакшица    11.06.2001    31.05.2002   200.00    200.00
Олакшица након конфликта   20.12.2000   Јун 2001    116.92    116.92


Преглед алокације и процене реализације средстава
(Све вредности су у милионима евра)
Година
Алоцирано
Процена реализације


  СПОРАЗУМНЕ ОДРЕДБЕ МЕЂУНАРОДНОГ МОНЕТАРНОГ ФОНДА
  ПРЕГЛЕД РАЗВОЈНЕ ПОМОЋИ РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ
Врх стране